Лош квалитет градње у случају земљотреса може доћи на наплату

Након земљотреса који су погодили Турску, а чији се коначан број жртава још не зна, поставило се питање колико је живота изгубљено услед лоше и недакватне градње објеката који су се у потпуности урушили. Потрага за одговорима колико је могуће контролисати квалитет током процеса изградње и где је Србија на сеизмолошкој мапи, као и да ли уопште треба да бринемо о последицама евентуалних потреса тла у нашој земљи, окупирала је јавност.

Јасно дефинисани услови за пројектовање и градњу
Шабац се налази у зони максимално могућег потреса од седам степени Меркалијеве скале и у складу са тим раде се плански документи у Служби за просторно и урбанистичко планирање. За њихову израду прибавља се мишљење више ималаца јавних овлашћења, а међу њима је и Сеизмолошки завод Републике Србије.

руководилац Службе за просторно и урбанистичко планирање у ЈП „Инфраструктура Шабац“ Славица Ференц, Фото: "Глас Подриња"

-Последњи пут сеизмолошки услови су прибављени за План генералне регулације Шабац, 2015. године. На основу прегледа потреса од 400 и више година уназад, у План уграђујемо онај услов који одреди Сеизмолошки завод Србије- да се на нашем подручју могу догодити потреси максималне јачине седам или осам степени Меркалијеве скале са могућношћу 62, 63 посто. Дају нам карте подручја самог градског насеља на којима је означено где су били потреси и које јачине, њихову вероватноћу, да се остали део територије града Шапца, сеоска насеља и остало, налази у зони доминатно седмог и да се само поцерски део, према Лозници, делимично налази у зони осмог степена Меркалијеве скале. Због клизишта, Крупањ је једно од нама најближих места које је угрожено са те тачке. То су основни подаци који служе за одређивање услова за дефинисање правила грађења објеката, и касније, израду пројектне и техничке документације- истиче руководилац Службе за просторно и урбанистичко планирање у ЈП „Инфраструктура Шабац“ Славица Ференц.

Треба напоменути да у Шапцу има 30 хиљада нелегалних објеката без икакве контроле и пројектне
документације. Закон о озакоњењу је тако широк да он не да озакоњење само ако се објекти налазе на површини јавне намене. Не постоји никаква могућност накнадне провере шта је уграђено у стубове, зидове, темеље. Тако да је то реална опасност, али се, на жалост, многи ослањају на срећу или сазнање
да нисмо у трусном подручју

Град Шабац је 2006. наручио још детаљнију студију за потребе израде планских докумената, План геолошке рејонизације. Постоје и друге студије и законске одредбе које говоре како треба пројектовати објекте по врстама и категоријама.

-Рађена је детаљна реонизација, где је терен подељен на шест инжењерско- геолошких рејона и дефинисани су још прецизније услови за изградњу и пројектовање објеката у складу са тим. У зависности од тога где желе да зидају кућу, инвеститори се обраћају за информације Одељењу за урбанизам. Они дају услове из нашег плана и пројектант пројектује конструкцију објекта на основу максимално процењеног степена земљотреса и инжењерско- геолошког елабората. То се ради за индивидуалне куће, док објекти високоградње, као вишепородични стамбени, имају законску обавезу да раде додатна геомеханичка истраживања тла и да у складу са резултатима раде прорачун конструкције- објашњава и додаје да инвеститор за своју локацију спроводи истраживање на основу података о инжењерско- геолошком саставу терена.

Када је реч о квалитету градње на нашим просторима, Ференц искуствено највише сумња у објекте грађене деведесетих, због економског и законодавног суноврата земље

Грађевински инжењер потом ради прорачун конструкције, а техничка документација, пројекат који раде он и архитекта, доноси се на одобрење.

-За техничку документацију мора постојати екстерна техничка контрола. Након добијања одобрења, приступа се градњи, а инвеститор је у обавези да ангажује надзорни орган који ће да прати да ли се изводи по по техничкој документацији и водиће о томе дневник- подвлачи.

Нелегални објекти без могућности провере
Пројектанти као чланови инжењерске коморе својим лиценцама одговарају за све напред наведено.
-Немогуће је накнадно исконтролисати да ли је или није неко ставио пројектовану арматуру и начин на који је то урађено. На извођачу је и на надзору да оно што је испројектовано изведу. Сваки инвеститор је у обавези да има пројектанта који не може бити и извођач и посебан надзорни орган који то све контролише, води грађевински дневник и остало. То је тај систем контроле који се углавном 100 посто примењује код изградње високих објеката, зато што постоји грађевинска инспекција која те тачке контролише. Треба напоменути да у Шапцу има 30 хиљада нелегалних објеката без икакве контроле и пројектне документације. Закон о озакоњењу је тако широк да он не да озакоњење само ако се објекти налазе на површини јавне намене. Не постоји никаква могућност накнадне провере шта је уграђено у стубове, зидове, темеље. Тако да је то реална опасност, али се, на жалост, многи ослањају на срећу или сазнање да нисмо у трусном подручју- наводи Ференц.

Како се у Турској догодило да се неке зграде у потпуности уруше, а неке поред њих остану да стоје нетакнуте, или бар без већих последица, питање је које мучи јавност.

Ако се поштовала грађевинска струка и цео ланац у изради објекта, од пројекта до извођења,(пројектант- институција која издаје грађевинску дозволу- техничка контрола пројекта- извођач- стручни надзор и грађевинска инспекција), не би требало превише да бринемо

-То је питање за њихове грађевинце и извођаче радова, начин како су они пројектовали и изводили зграде. Са друге стране, у Јапану земљотреси такве јачине више не остављају последице, они су то научили на тежи начин- појашњава, будући да се у Јапану поштују правила пројектовања на дејство земљотреса, те да се томе посвећује посебна пажња.

Тамо су са честим потресима тла од 6,5, чак и преко 9 степени по Рихтеру, нивои оштећења значајно мањи при оваквим магнитудама, каже дипломирани грађевински инжењер из ЈП „Инфраструктура Шабац“ Предраг Станковић.

-Оцена је да са Турском то није био случај и да ће овога пута број објеката који се срушио бити превелик. Земљотрес који се догодио на горњој је граници земљотреса какви се у том делу планете могу очекивати, те није требало да се деси онакво разарање. Грађевински објекти се према прописима пројектују да у току земљотреса претрпе оштећења, али се не смеју срушити и угрозити животе. Разлози могу бити разни: лош концепт, лоша диспозиција, највероватније лош квалитет извођења, или непоштовање прописа за пројектовање објектата у сеизмички активним подручјима. Када би се у Србији десио земљотрес те јачине, била би потпуна катастрофа. Али ми и не пројектујемо објекте за ту јачину, јер се неће ни догодити. Мере заштите у мање трусним подручјима су мање. На северу Немачке, у Пољској и у Скандинавији је исти случај- каже он.

Када је реч о квалитету градње на нашим просторима, Ференц искуствено највише сумња у објекте грађене деведесетих, због економског и законодавног суноврата земље.

-У Југославији је било система контроле. Није било приватног извођења, то су били државни системи који су водили рачуна. Ниједан инжењер не би волео да му се сруши објекат, ни да им пукне зид, иако пуцање може да настане услед слегања земљишта ако није добро урађена геомеханика, ако има подземних вода- напомиње Ференц.

Који су објекти најсумњивији, а који се проверавају на захтев
Станковић наглашава да и старост објекта може бити једна од варијабли које треба узети у обзир, али да се не сме генерализовати, јер постоје добри и лоши стари објекти, а исти је случај и са новоградњом. Због доступности нових технологија, нових материјала и метода прорачуна, логично је да они буду бољи, али је људски фактор тај од кога зависи крајњи резултат. Можда не постоји довољно добра контрола, сувише се брзо ради, не контролише се на адекватан начин квалитет пројекта, извођења... Све то може довести до последица какве имамо у Турској. Врло је могуће, појашњава да су то последице неких накнадних промена, уклањање зидова или стубова на првом спрату, без консултације инжењера. Али кад се догоди земљотрес, он препозна шта је све лоше урађено, и дође до катастрофалних последица. Тако да се може рећи да је земљотрес најбољи грађевински инспектор.

-Стари објекти се морају редовно одржавати, што подразумева анализу после одређеног времена, која ће указати на то да ли су зрели за неку врсту санације, рушења или довољно постојани да се експлоатишу још одређени број година. У Србији постоји пракса да се неки од објеката проверавају појединачно, на захтев. Прорачуном сеизмичке носивости би се требало бавити свакодневно. То су најчешће стари објекти који имају по 60, 70 година, где се ради детаљна анализа, као да поново радите зграду. На пример, да би се дала процена за једну зграду, треба, рецимо, три недеље до месец дана. Сад замислите да треба да се уради једна општина са више десетина хиљада објеката. То би трајало бесконачно. Реч је о великом пројекту, за који је потребна подршка државних институција и ангажовање великог броја стручњака грађевинске струке- истиче Станковић.

Станковић наглашава да и старост објекта може бити једна од варијабли које треба узети у обзир, али да се не сме генерализовати, јер постоје добри и лоши стари објекти, а исти је случај и са новоградњом

Он оцењује да у нашем граду постоји огроман број и старих и нових објеката, као и реконструисаних и надзиданих. Ако се поштовала грађевинска струка и цео ланац у изради објекта, од пројекта до извођења, (пројектант- институција која издаје грађевинску дозволу- техничка контрола пројекта- извођач- стручни надзор и грађевинска инспекција), не би требало превише да бринемо.

-Међутим, руковођени здравом логиком, никада не можемо да гарантујемо за „људски фактор“, те имамо и те како разлога за сумњу и бригу. Срећна околност је, што се налазино у зони сеизмичке активности далеко испод, рецимо, активности у Турској, а још мање од активности у такозваном „ватреном појасу“ у Тихом океану између Јапана и Америке. Другим речима, нема потребе да бринемо о последицама као у Турској, јер их код нас сигурно неће ни бити. Али то не даје за право, посебно нама у грађевинском сектору, да се „опустимо“ и да не поштујемо законе и прописе који већ постоје. Не треба занемарити ни нашу дугу и позитивну традицију у грађевинарству. Само поштујмо струку и „мирно“ спавајмо- закључује Станковић.