Фото: "Глас Подриња"
Младен Алфировић, руководилац правног тима НОПС-а
Сезонска снижења мач са две оштрице
На робу која се купи на сезонском снижењу примењује се закон на исти начин као да је купљена мимо снижења, уз неке изузетке. Ако је оглашен неки проценат снижења, најмање једна петина робе мора бити по тој цени
Актуелно сезонско зимско снижење трајаће до краја фебруара, а потрошачи се најчешће жале на неистицање цене и недовољну количину робе која им је доступна. Неретко се у излогу нађе натпис „снижење до 70 посто“ као опробан трик за привлачење купаца, а онда у радњи нема робе по тој цени. Руководилац правног тима Националне организације потрошача Србије (НОПС) Младен Алфировић упозорава на могуће „замке“ у које купци могу упасти и која су њихова права у тим случајевима.
Лажна снижења
-Продавац мора обезбедити довољну количину снижене робе која је актуелна у оквиру тог продајног подстицаја. Недоспустиво је да се огласи снижење које траје два месеца, а да те робе нестане после три дана. Битно је да се зна да, ако је оглашен неки проценат снижења, рецимо до 50- 70 посто, најмање једна петина робе мора бити по тој цени. Све остало би било кршење Закона о трговини и облик непоштене пословне праксе. У материјалу, фотографијама или приговору који нам потрошачи доставе можемо да препознамо да ли је реч о неком прекршају или је у питању техничка грешка, па онда реагујемо даље у складу са својим надлежностима. Обавестићемо инспекцију, некад ћемо само дати савет потрошачу, све зависи од конкретног случаја- појашњава Алфировић.
Закон каже да ранија цена не сме бити актуелна „у занемарљиво кратком периоду“, што значи да се не сме непосредно пред оглашавање снижења на 50 или 70 посто цена подићи на неколико дана.
-То би требало боље да контролише и санкционише тржишна инспекција. Мора се радити на јачању капацитета тржишног надзора, јер је то једини начин да се изборимо са несавесним трговцима који злоупотребљавају поверење и навике потрошача и на тај начин покушавају да стекну екстра профит. Увек саветујемо потрошаче да пажљиво прате акцијске продаје, продајне подстицаје, да своју куповину обављају паметно и да добро размисле да ли им је нешто заиста потребно. Ако уоче неку неправилност, ако сматрају да нешто није у реду, могу да се јаве нама као потрошачкој оргнизацији да их посаветујемо или да их евентуално упутимо ако је надлежна инспекција и да се поднесе пријава за конкретан прекршај- каже он.
Шта кад је роба с грешком
На сваку робу која се купи на сезонском снижењу примењује се закон на исти начин као да је купљена мимо снижења. Разлика се прави само ако се нуди по сниженој цени због своје умањене употребне вредности- роба са грешком или пред истек трајања која мора бити посебно издвојена и означена. Таква роба не би морала у свим случајевима да подлеже гаранцији или та гаранција може бити смањена у неком обиму. То, опет, мора бити јасно назначено, да потрошачи то знају приликом куповине.
-Закон не прописује обавезу трговца да робу којој је умањена употребна вредност снизи. То је једноставно начин да се неки трговци ослободе те робе, да је продају пре него што истекне рок, јер је забрањено њено стављање у промет по истеку рока трајања. Сам износ, односно проценат снижења, није прописан и зависи од пословне политике сваке компаније, на који ће начин они изаћи са продајним подстицајем и у коликом проценту ће снизити ту робу како би је продали и не би били на губитку- подвлачи Алфировић.
Разлика између сезонског снижења, акцијске продаје и распродаје
Закон прави јасну разлику између сезонског снижења, акцијске продаје и распродаје.
-Битно је да разграничимо те појмове. Сезонско снижење дефинисано је релативно новим Законом о трговини као облик продајног подстицаја и организује се највише два пута годишње, а сад је актуелно зимско, које почиње најраније 25. децембра и може да траје најдуже 60 дана. Акцијска продаја је продаја са сниженом ценом. То је оно на шта смо навикли у маркетима, углавном где се продаје храна, кућна хемија и роба широке потрошње и она може трајати најдуже 30 дана. Распродаја се може организовати само ако трговац престаје са радом, ако гаси своју фирму или затвара продавницу, па нуди робу по значајно нижим ценама- објашњава Алфировић.
Када је у питању тзв. роба с грешком, продавци морају јасно назначити да је у питању роба којој је смањена употребна вредност због неког разлога који може да се наведе, али не мора детаљно да се образлаже.
-Ако је, рецимо, у питању техничка роба, која је споља оштећена, има огреботину, улубљење, али функционише, она је саобразна у смислу Закона о заштити потрошача и има своју редовну употребу. Када је у питању бела техника, фрижидер или веш машина која је оштећена у транспорту, па је само нарушен изглед визуелно, али је она потпуно функционална, може да се користи у складу са својом наменом и има својства за ту редовну употребу. Не може оштећење које утиче само на визуелни изглед да буде разлог да та роба не подлеже рекламацији уколико је исправна. Код техничке робе, ако не ради нека функција на неком апарату, то мора бити прецизно дефинисано. Онда потрошач на своју одговорност то купује и не би имао право да уложи рекламацију за ту функцију, а за остале би, уколико не раде, у законском року у ком трговац одговара, а то је две године- каже руководилац правног тима НОПС-а.
Кадa ће се цене „смирити“
Економска криза оставила је последице и на цене у малопродаји. У таласу поскупљења доминирају основне животне намирнице, где је, подсећа, и држава реаговала доношењем одређених уредби које имају за циљ да их ограниче.
-Приметили смо да су потрошачи обазривији, нарочито уочи празника, јер су сви свесни економске кризе која је оставила последице на кућне буџете и опрезније су ушли у куповину. Уочили смо и да је било потпуно неоправданих подизања цене. Бројни трговци и произвођачи су почели да дижу цене својих производа само зато што су видели да су остали производи поскупели и тако довели до ланчане реакције, а за то заиста није било неког реалног оправдања. Међутим, све је то ствар пословне политике.
Закон понуде и тражње је основни закон који регулише свако тржиште. Ако опадне тражња за неким производом због тога што је цена нереално одређена или подигнута то се сваком произвођачу, односно трговцу, врати као бумеранг, јер му се смањи промет и онда он неће бити у могућности да заради на начин на који је планирао. Верујемо да ће због смањене куповне моћи и цене које су тако повећане морати да се врате на неки разуман ниво- закључује Алфировић.
Додаје да економски аналитичари најављују да ће од лета инфлација бити колико- толико обуздана. Међутим, сви су опрезни у проценама, имајући у виду економско- политичке прилике које остављају последице на тржиште.
Лажна снижења
-Продавац мора обезбедити довољну количину снижене робе која је актуелна у оквиру тог продајног подстицаја. Недоспустиво је да се огласи снижење које траје два месеца, а да те робе нестане после три дана. Битно је да се зна да, ако је оглашен неки проценат снижења, рецимо до 50- 70 посто, најмање једна петина робе мора бити по тој цени. Све остало би било кршење Закона о трговини и облик непоштене пословне праксе. У материјалу, фотографијама или приговору који нам потрошачи доставе можемо да препознамо да ли је реч о неком прекршају или је у питању техничка грешка, па онда реагујемо даље у складу са својим надлежностима. Обавестићемо инспекцију, некад ћемо само дати савет потрошачу, све зависи од конкретног случаја- појашњава Алфировић.
Закон каже да ранија цена не сме бити актуелна „у занемарљиво кратком периоду“, што значи да се не сме непосредно пред оглашавање снижења на 50 или 70 посто цена подићи на неколико дана.
На сваку робу која се купи на сезонском снижењу примењује се закон на исти начин као да је купљена мимо снижења. Разлика се прави само ако се нуди по сниженој цени због своје умањене употребне вредности- роба са грешком или пред истек трајања која мора бити посебно издвојена и означена
-То би требало боље да контролише и санкционише тржишна инспекција. Мора се радити на јачању капацитета тржишног надзора, јер је то једини начин да се изборимо са несавесним трговцима који злоупотребљавају поверење и навике потрошача и на тај начин покушавају да стекну екстра профит. Увек саветујемо потрошаче да пажљиво прате акцијске продаје, продајне подстицаје, да своју куповину обављају паметно и да добро размисле да ли им је нешто заиста потребно. Ако уоче неку неправилност, ако сматрају да нешто није у реду, могу да се јаве нама као потрошачкој оргнизацији да их посаветујемо или да их евентуално упутимо ако је надлежна инспекција и да се поднесе пријава за конкретан прекршај- каже он.
Шта кад је роба с грешком
На сваку робу која се купи на сезонском снижењу примењује се закон на исти начин као да је купљена мимо снижења. Разлика се прави само ако се нуди по сниженој цени због своје умањене употребне вредности- роба са грешком или пред истек трајања која мора бити посебно издвојена и означена. Таква роба не би морала у свим случајевима да подлеже гаранцији или та гаранција може бити смањена у неком обиму. То, опет, мора бити јасно назначено, да потрошачи то знају приликом куповине.
-Закон не прописује обавезу трговца да робу којој је умањена употребна вредност снизи. То је једноставно начин да се неки трговци ослободе те робе, да је продају пре него што истекне рок, јер је забрањено њено стављање у промет по истеку рока трајања. Сам износ, односно проценат снижења, није прописан и зависи од пословне политике сваке компаније, на који ће начин они изаћи са продајним подстицајем и у коликом проценту ће снизити ту робу како би је продали и не би били на губитку- подвлачи Алфировић.
Закон прави јасну разлику између сезонског снижења, акцијске продаје и распродаје.
-Битно је да разграничимо те појмове. Сезонско снижење дефинисано је релативно новим Законом о трговини као облик продајног подстицаја и организује се највише два пута годишње, а сад је актуелно зимско, које почиње најраније 25. децембра и може да траје најдуже 60 дана. Акцијска продаја је продаја са сниженом ценом. То је оно на шта смо навикли у маркетима, углавном где се продаје храна, кућна хемија и роба широке потрошње и она може трајати најдуже 30 дана. Распродаја се може организовати само ако трговац престаје са радом, ако гаси своју фирму или затвара продавницу, па нуди робу по значајно нижим ценама- објашњава Алфировић.
Када је у питању тзв. роба с грешком, продавци морају јасно назначити да је у питању роба којој је смањена употребна вредност због неког разлога који може да се наведе, али не мора детаљно да се образлаже.
-Ако је, рецимо, у питању техничка роба, која је споља оштећена, има огреботину, улубљење, али функционише, она је саобразна у смислу Закона о заштити потрошача и има своју редовну употребу. Када је у питању бела техника, фрижидер или веш машина која је оштећена у транспорту, па је само нарушен изглед визуелно, али је она потпуно функционална, може да се користи у складу са својом наменом и има својства за ту редовну употребу. Не може оштећење које утиче само на визуелни изглед да буде разлог да та роба не подлеже рекламацији уколико је исправна. Код техничке робе, ако не ради нека функција на неком апарату, то мора бити прецизно дефинисано. Онда потрошач на своју одговорност то купује и не би имао право да уложи рекламацију за ту функцију, а за остале би, уколико не раде, у законском року у ком трговац одговара, а то је две године- каже руководилац правног тима НОПС-а.
Кадa ће се цене „смирити“
Економска криза оставила је последице и на цене у малопродаји. У таласу поскупљења доминирају основне животне намирнице, где је, подсећа, и држава реаговала доношењем одређених уредби које имају за циљ да их ограниче.
-Приметили смо да су потрошачи обазривији, нарочито уочи празника, јер су сви свесни економске кризе која је оставила последице на кућне буџете и опрезније су ушли у куповину. Уочили смо и да је било потпуно неоправданих подизања цене. Бројни трговци и произвођачи су почели да дижу цене својих производа само зато што су видели да су остали производи поскупели и тако довели до ланчане реакције, а за то заиста није било неког реалног оправдања. Међутим, све је то ствар пословне политике.
Недоспустиво је да се огласи снижење које траје два месеца, а да те робе нестане после три дана.
Битно је да се зна да, ако је оглашен неки проценат снижења, рецимо до 50- 70 посто, најмање једна петина робе мора бити по тој цени
Закон понуде и тражње је основни закон који регулише свако тржиште. Ако опадне тражња за неким производом због тога што је цена нереално одређена или подигнута то се сваком произвођачу, односно трговцу, врати као бумеранг, јер му се смањи промет и онда он неће бити у могућности да заради на начин на који је планирао. Верујемо да ће због смањене куповне моћи и цене које су тако повећане морати да се врате на неки разуман ниво- закључује Алфировић.
Додаје да економски аналитичари најављују да ће од лета инфлација бити колико- толико обуздана. Међутим, сви су опрезни у проценама, имајући у виду економско- политичке прилике које остављају последице на тржиште.
Д.Д.
Најновији број
18. април 2024.
