ЗОРАН КАРАЈИЋ, ДИРЕКТОР ШАБАЧКОГ ПОЗОРИШТА
ГОДИНА ПРЕМИЈЕРА И НАГРАДА
Велики број премијера, сарадња са еминентним редитељима, учествовање на три интернационална фестивала, награде, задовољна шабачка публика, али и недостатак финансија обележили су позоришну 2011. годину
У условима који нису били идеални за рад, уз недостатак финансија и мањка запослених, Шабачко позориште у току 2011. године постигло је резултате на којима би вам позавидела и много већа позоришта.
- Покушали смо да у условима који нису идеални за рад остваримо што је могуће више. Не признајем изговоре да је лоша година, да нема пара за позориште, да народ нема пара да иде у позориште јер је скупо. Једноставно не признајем то као изговор. Мора се покушати на све начине да се доведе публика, а публика ће се довести ако је добра организација пословања која подразумева изузетно обавештавање и пријем публике, врсту репертоара, број извођења и наравно, квалитет репертоара. Мислим да смо постигли и једно и друго. Ми смо позориште које у унутрашњости највише ради. Имамо највећи број извођења. Имамо четири до пет играјућих дана у недељи што нема ниједно позориште у унутрашњости. То одговорно тврдим. Тренутно на репертоару имамо око тридесет представа и три званичне сцене ““ Велику, Малу „Др Бранивоје Ђорђевић“ и Дечју.
Крај ове године, а почетак позоришне сезоне 2011/2012. обележило је и отварање ликовне галерије „Владислав Лалицки“.
- У, сада већ прошлој години, отворили смо и ликовну галерију која је понела име великана ликовне уметности и сценографије са ових балканских простора, рођеног Шапчанина, Владислава Лалицког. Једна од његових последњих, ако не и последња, сценографија по повратку из Јужноафричке републике у којој је живео задњих деценија, била је баш у Шабачком позоришту. У питању је „Ђидо“ Јанка Веселиновића.
- Покушали смо да у условима који нису идеални за рад остваримо што је могуће више. Не признајем изговоре да је лоша година, да нема пара за позориште, да народ нема пара да иде у позориште јер је скупо. Једноставно не признајем то као изговор. Мора се покушати на све начине да се доведе публика, а публика ће се довести ако је добра организација пословања која подразумева изузетно обавештавање и пријем публике, врсту репертоара, број извођења и наравно, квалитет репертоара. Мислим да смо постигли и једно и друго. Ми смо позориште које у унутрашњости највише ради. Имамо највећи број извођења. Имамо четири до пет играјућих дана у недељи што нема ниједно позориште у унутрашњости. То одговорно тврдим. Тренутно на репертоару имамо око тридесет представа и три званичне сцене ““ Велику, Малу „Др Бранивоје Ђорђевић“ и Дечју.
Крај ове године, а почетак позоришне сезоне 2011/2012. обележило је и отварање ликовне галерије „Владислав Лалицки“.
- У, сада већ прошлој години, отворили смо и ликовну галерију која је понела име великана ликовне уметности и сценографије са ових балканских простора, рођеног Шапчанина, Владислава Лалицког. Једна од његових последњих, ако не и последња, сценографија по повратку из Јужноафричке републике у којој је живео задњих деценија, била је баш у Шабачком позоришту. У питању је „Ђидо“ Јанка Веселиновића.
Најновији број
25. април 2024.
