Фото: Приватна архива
ТАМАРА ШАШИЋ УСПЕШНА У САВЛАЂИВАЊУ НОВИХ ИЗАЗОВА
Победница у борби са собом
Током прве половине године била сам посвећена школи трчања, за коју је интересовање било одлично и имали смо полазнике од раних двадесетих година, па до оних у шестој деценији. Пријавила сам се за 400 метара, што никада у животу нисам трчала. Борко ми је дао савете, али ја сам на самом почетку трке урадила све погрешно
Када смо пре око годину дана писали о Тамари Шашић, припадници граничне полиције, ова млада Шапчанка имала је прегршт запажених резултата на различитим атлетским такмичењима, пре свега планиниским и тркама са препрекама. Покретала је школу трчања и сваког јутра трчала од 5 до 6 часова у чему јој се придружио и одређени број суграђана који су то схватили као својеврсни изазов.
Тамара је у међувремену постала оперативни тренер фитнеса и рекреације, схватила да одлично може да трчи и спринтерске дисциплине, а ускоро следи и нови круг школе трчања. За све то време не запоставља свој примарни посао у полицији.
-Уписала сам курс за тренера на ХФС академију у Новом Саду, која издаје лиценциране сертификате свуда признате. Курс траје три месеца и за то време ми није било лако. Морала сам да присуствујем на најмање 70 одсто предавања, тако да сам на послу одрађивала смене унапред, иако су ми максимално излазили у сусрет. Све ми се „наместило“ тако да је испод стана где живим отворен фитнес студио.
Прихватила сам да почнем да радим, мада ниса била потпуно сигурна у себе, али сам схватила да ми значи да оно што учим примењујем у пракси. Тако сам мање спавала, а више радила. Та три месеца сам спавала по три сата и покушвала да надокнадим дугим сном једном у десетак дана. Курс ми је много начио, пре свега што сам имала прилику да упознам људе који су направили нешто у животу, а који су тамо не само преносили своје знање, него нам причали и своје животне приче и како су они превазилазили потешкоће и тешке тренутке, прича Тамара.
Прошле године није ишла на много такмичења, али тамо где јесте остварила је одличне резултате. Први пут се опробала на краћим дистанцама, које захтевају потпуно другачије тренинге и физичку припремљеност.
-Током прве половине године била сам посвећена школи трчања, за коју је интересовање било одлично и имали смо полазнике од раних двадесетих година, па до оних у шестој деценији. Такмичење Спорт у полицији се десило у међувремену. Пријавила сам се за 400 метара, што никада у животу нисам трчала. Тренинзи су ми били јако напорни, али после сам се осећала одлично. Прво такмичење је било у мају, а касније, на нивоу региона, у Новом Пазару. Прошла сам одлично. Једва сам нашла и патике спринтерице и требало ми је око месец дана да се навикнем да трчим у њима. Спремао ме је Борко Антонић из АШК „Темпо“ и за два, три месеца сам поправила резултат за пет, шест секунди, што је одлично. Током тог периода организована је и ноћна трка на Фрушкој Гори, за коју уопште нисам била спремна, али како сам претходне године тамо освојила први пехар, зацртала сам да морам поново да будем прва. Успела сам у томе и стигла око два минута брже него претходне године, али сам након тога три дана лежала, прича Тамара.
Уследило је републичко такмичење Спорта у полицији, које је у септембру одржано у Врњачкој Бањи. Једна девојка је била фаворит, али се испоставило да је Тамара сама себи највећи противник.
-Борко ми је дао савете, али ја сам на самом почетку трке урадила све погрешно. Грдила сам саму себе у глави, али у последњих 100 метара колеге су толико навијале, да ме је то понело и истрчала сам брже него иједан тренинг и прва прошла кроз циљ. Способност је оно за шта сте способни. Мотивација одређује шта радите. Став одређује колико добро то радите, поручује Тамара.
Ове године Тамара је освијила прво место у Светосавској трци у која се одржава кроз улице у Ваљеву и тако поправила прошлогодишњи резултат када је била другопласирана. Сада је за собом оставила колегиницу из САЈ-а.
Када смо пре око годину дана писали о Тамари Шашић, припадници граничне полиције, ова млада Шапчанка имала је прегршт запажених резултата на различитим атлетским такмичењима, пре свега планиниским и тркама са препрекама. Покретала је школу трчања и сваког јутра трчала од 5 до 6 часова у чему јој се придружио и одређени број суграђана који су то схватили као својеврсни изазов.
Тамара је у међувремену постала оперативни тренер фитнеса и рекреације, схватила да одлично може да трчи и спринтерске дисциплине, а ускоро следи и нови круг школе трчања. За све то време не запоставља свој примарни посао у полицији.
-Уписала сам курс за тренера на ХФС академију у Новом Саду, која издаје лиценциране сертификате свуда признате. Курс траје три месеца и за то време ми није било лако. Морала сам да присуствујем на најмање 70 одсто предавања, тако да сам на послу одрађивала смене унапред, иако су ми максимално излазили у сусрет. Све ми се „наместило“ тако да је испод стана где живим отворен фитнес студио.
Прихватила сам да почнем да радим, мада ниса била потпуно сигурна у себе, али сам схватила да ми значи да оно што учим примењујем у пракси. Тако сам мање спавала, а више радила. Та три месеца сам спавала по три сата и покушвала да надокнадим дугим сном једном у десетак дана. Курс ми је много начио, пре свега што сам имала прилику да упознам људе који су направили нешто у животу, а који су тамо не само преносили своје знање, него нам причали и своје животне приче и како су они превазилазили потешкоће и тешке тренутке, прича Тамара.
Прошле године није ишла на много такмичења, али тамо где јесте остварила је одличне резултате. Први пут се опробала на краћим дистанцама, које захтевају потпуно другачије тренинге и физичку припремљеност.
-Током прве половине године била сам посвећена школи трчања, за коју је интересовање било одлично и имали смо полазнике од раних двадесетих година, па до оних у шестој деценији. Такмичење Спорт у полицији се десило у међувремену. Пријавила сам се за 400 метара, што никада у животу нисам трчала. Тренинзи су ми били јако напорни, али после сам се осећала одлично. Прво такмичење је било у мају, а касније, на нивоу региона, у Новом Пазару. Прошла сам одлично. Једва сам нашла и патике спринтерице и требало ми је око месец дана да се навикнем да трчим у њима. Спремао ме је Борко Антонић из АШК „Темпо“ и за два, три месеца сам поправила резултат за пет, шест секунди, што је одлично. Током тог периода организована је и ноћна трка на Фрушкој Гори, за коју уопште нисам била спремна, али како сам претходне године тамо освојила први пехар, зацртала сам да морам поново да будем прва. Успела сам у томе и стигла око два минута брже него претходне године, али сам након тога три дана лежала, прича Тамара.
Уследило је републичко такмичење Спорта у полицији, које је у септембру одржано у Врњачкој Бањи. Једна девојка је била фаворит, али се испоставило да је Тамара сама себи највећи противник.
-Борко ми је дао савете, али ја сам на самом почетку трке урадила све погрешно. Грдила сам саму себе у глави, али у последњих 100 метара колеге су толико навијале, да ме је то понело и истрчала сам брже него иједан тренинг и прва прошла кроз циљ. Способност је оно за шта сте способни. Мотивација одређује шта радите. Став одређује колико добро то радите, поручује Тамара.
Ове године Тамара је освијила прво место у Светосавској трци у која се одржава кроз улице у Ваљеву и тако поправила прошлогодишњи резултат када је била другопласирана. Сада је за собом оставила колегиницу из САЈ-а.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
