Пре него је историја почела

Говорећи о историји шабачког бокса евоцирали смо успомене из периода од осам деценија, од 1942. до 2022. Ипак, контрахронолошки, одлучили смо да у претпоследњем наставку фељтона, времеплов вратимо даље у прошлост и осврнемо се на понеки детаљ из предисторије бокса у Шапцу. Званична је почела 1942, но заправо велику популанорст и брз напредак овог спорта код нас дугујемо неорганизованим почецима и догађајима из међуратног периода где су постављени бар делови темеља даљег развоја племените вештине током Другог светског рата и касније.

У дугој историји бокса у Шапцу немогуће је навести све оне који су боксовали и остваривали велике резултате. У претходном наставку фељтона смо помињали боксере других клубова из Шапца. Ненамерном грешком изоставили смо још неке боксере клуба „Живорад Рајшић“ који су бележили добре резултате у последњој деценији. У питању су две даме: Наза Чундић и Јасмина Миладиновић, односно боксери: С. Рапкић, Д. Миладиновић, Полић, Андрић, Вукомановић, Домонкуш...

Машине рукавице
Прве боксерске рукавице стигле су у Шабац недуго по завршетку Великог рата. Маринко Маша Ђорђевић, једна од најзначајнијих личности за спорт у нашем граду, уз реквизите за фудбал, рагби, донео је у свој град из Француске и прве боксерске рукавице. Знао је да један пар неће бити довољан да представи спорт којим се и сам помало бавио, те је донео два пара. Осим рукавица Ђорђевић је могао и да пренесе искуство својим друговима, јер је имао неколико мечева као члан СД „Јасмин“

Маринко Маша Ђорђевић, родоначелник бокса у Шапцу, Фото: Приватна архива

„Песничење“ је било врло интересантно, посебно за гимназијалце. У давним сећањима оних који дуго нису међу нама причало се о дуелима гиманзијалаца, управо у тим рукавицама, али су то незванични мечеви којима трага нема. Није било ринга, већ су боксовали на нацртаном пољу земљане подлоге. Секција или клуб нису покренути.

1938. прва мини ревија бокса

Ревија у Занатском дому
Први велики бокс меч у Шапцу организован је четири године пре него што је шабачка сторија племените вештине започела. У сали Занатског дома (где се данас налази Шабачко позориште), у врелу недељу 31. јула 1938. године организована је мини ревија где су своје могућности и спорт представили боксери из Београда. Иако је реч непознатом спорту, сала Занатског дома била је испуњена, а за присутне су била спремна три дуела.

Прво су на импровизовани ринг изашли Макс Карнер и Милан Мелентијевић, представници лаке категорије (оба боксера по 59 кг). Меч је трајао осам рунди по два минута. Већи део дуела Мелентијевић је био бољи и на крају однео победу на поене.

Занатски дом – поприште првог
званичног меча у Шапцу 1938. (фото: ТОШ)

Након дуела лаке категорије наступили су „средњаши“. Име Милорада Челика било је свима познато, јер је реч о некадашњем шампиону Краљевине у средњој категорији, а ривал му је био Алија Зејнић. Првобитно је најављен дуел Челика и Ивана Ризмана, али је због вируса Ризман одустао од доласка у Шабац, те га је заменио Зејнић. Овај дуел је предвиђен да траје десет рунди по три минута. Иако је Челик био фаворит, Зејнић је максимално искористио прилику и представио се као изванредан боксер заслужено надвисивши Челика. На крају је његова рука била у ваздуху, док је Челик остао дужник Шапчанима.

Стева Стојићевић – боксер и пре Рата, Фото: Приватна архива

Главни меч програма био је дуел тешкаша. У једном углу налазио се Јанко Борота, а у другом Грго Пезо. Правила су предвиђала осам пута по три минута. Меч се после споријег почетка и тактичког испитивања, претворио у прави динамичан и борбен дуел где се ниједан од противника није издвајао. Публика је гласно навијала, а на крају беше најправеднији реми.

Боксери и судије
На поменутим дуелима у Занатском дому 31. јула 1938. судије на мечевима били су такође боксери који нису у том тренутку боксовали. Пезо је судио меч Карнера и Мелентијевића, Борота окршај Челика и Зејнића, док је управо Челик судио последњи меч програма. Чак је забележе инцидент између Челика и Пезоа. Најављивач дуела био је шабачки новинар Јован Иванковић.

Шабачки боксери пре Рата
Организовани бокс у Шапцу јесте почео у време окупације 1942, међутим да би неко покренуо причу, морала је постојати нека основа. Уз долазак браће Ћук из Босне, важно за почетак племените вештине у нашем граду је свакако и чињеница да су Стева Стојићевић и Слободан Марковић тренирали бокс током студија у Београду крајем тридесетих и почетком четрдесетих година, тренирали су их Тома Станисављевић Пророк и Аца Живановић, док је Света Кузминац боксовао у Загребу. Његов теренр био је Ткалец.