Увек и само твоја

У свачијем животу постоји неки издвојени тренутак када се човек промени. Уколико бисте знали да је наслов ове књиге заправо посвета која је и данас утиснута на полеђини фотографије старог породичног албума, шта би била ваша прва помисао?

У новој књизи Оливере Јовановић упознаћемо се са јунакињама чије животне приче на први поглед изгледају тако да би могле бити приче свакога од нас.

Међутим, убрзо ћемо се уверити у то да снага приче увек произилази из пера писца. Бележећи појединости из живота поменутих јунакиња, Оливера Јовановић осликава њихове портрете, непрестано самеравајући снагу љубави наспрам онога што називамо усудом или судбином. Бриткост у приповедању, разбокорена реченица, преплитање фиктивног са документарним, интимног са општим, чине ову причу аутентичном.

Она ће подстаћи читаоца да још једном преиспита сопствени однос према животу. Напослетку, она ће га навести на то да се запита да ли је глагол говорити пандан глаголу волети, што сугерише сâм наслов романа, али и следећа реченица: Говорити, чак и онда када се чини да је говор празан, говорити без престанка. Како је појам љубави неодвојив од питања смисла живота, роман Увек и само твоја јесте, пре свега, прича о смислу.