Аутобуси навијача БК Мачва путују за престоницу на мајсторицу за пласман у прву савезну лигу
У рингу против заборава
Деценија за нове искораке
Само онај ко зна како је бит поражен може заронити дубоко у своју душу и ту пронаћи извор снаге за победу када је борба изједначена (Мохамед Али)
Кроз осам деценија шабачки бокс је дао, уз бројне такмичаре и такмичарке, као и тренере, многе судије. Шапчанин Зоран Андрић је познат и данас, понео је претходне године и признање за најбољег на Првенству Србије. Уз њега су, између осталих судили: Светозар Карамата, Драган Јовановић, Драган Јеремић, Веља Вуковић, Душан Јанчикић, МИихаило Пурић, Мома Младеновић, Евгеније Чолић, Добривоје Лазић, Борисав Гаврић, Милан Деспотовић, Љубиша Шера Марковић, Драган Максимовић...
У 80 година боксовани су мечеви: испод трибине стадиона ФК Мачва, на стадиону Мачве, стадиону Радничког, двориштима Дома ЈНА, Цара Душана, кафане „Гранд“, градском Тргу, салама биоскопа Париз и Касина, сали Дома синдиката, хали „Зорка“, сали Гимназије, сали Соколског дома, сали на Старом граду...
На послетку И тако, 80 година је иза нас, као и двадесет наставака фељтона поводом великог јубилеја. Све што смо написали у протеклих пет месеци само је мали део богате историје племените вештине у Шапцу. Сигурно је да смо нека имена заборавили, неке тренутке, али ништа није било са намером, јер о овдашњeм боксу могла би бити састављена читава енциклопедија. Све деценије су оставиле успомене и важнo је да пролазе само године, али да сећање траје.
Шабачки бокс живи 81. годину органозованог и званичног рада, као што смо видели више од века је прошло како је град на Сави дошао у додир са племенитом вештином још док су биле свеже ране од Великог рата. Волели су чивијаши и познавали вештину још пре него што су стасали њихови суграђани борци и клуб.
Ситуација у овом тренутку садашњости може се оценити као обећавајућа. Овдашња школа бокса је заступљена у свим репрезентативним категоријама, Бранислав Јовичић, директор и тренер БК Мачва је и селектор јуниорске репрезентације, а свакако ћемо као град имати најмање два представника на предстојећем Светском сениорском првенству и то други пут узастопно. Пре две годдине у Београду су били дебитанти, сада следи Ташкент, искуство више и већа очекивања. Истовремено стасавају и нова имена.
Куба Миражић боксује пред испуњеном двораном Зорка
Будућност су жеље и труд Будућност не можемо предвидети, много фактора је одређује, међутим имамо право да предвиђања заменимо жељама.
Године 2032. шабачки бокс ће прославити 90. рођендан. Надамо се да ће у сумирању историје популарног спорта, у завршним деловима тим поводом, бити присећање на наступе Шапчана на Олимпијским играма у Паризу 2024. и Лос Анђелесу 2028, уз редован осврт на актуелности у којој се овдашњи боксери припремају и за ОИ у Аделаиду 2032. Олимпијска медаља би била тај нови ниво и искорак за племениту вештину у Шапцу. Истовремено, у том хипотетичком осврту на трећу деценију XXI века желели би да буде списак нових освајача европских медаља у млађим категоријама, одликаша са Светских и Европских сениорских првенстава, као и тренера/селектора који ће рад шабачке школе бокса примењивати на пулене из целе Србије.
Клупском боксу желимо да остане у врху, да има не само светлу традицију, већ буде важан ослонац српског бокса. Надамо се да ће Супер лига постати бројнија, те да ће клубови као некада имати велики број такмичара, и мечеви бити једнако популарни као некада. Не тако давно у хали „Зорка“ није могло да се нађе слободно место у дуелу Мачве и Лознице. Уз традицију какву бокс у Шапцу има, сличан догађај поново би привукао хиљаде посетилаца. Желимо да Супер лига буде велика снага бокса у Србији, а да Шабац има бар једног представника, не само учесника, већ претендента на титулу.
Можда још снажније шабачком боксу желимо да и међу најмлађима буде чест избор, да из квантитета изникне квалитет, да управо почетници науче не само како да буду добри боксери, већ да схвате и зашто је бокс племенита вештина у којој није важно само имати јак удрац, добар рад ногу, одличне рефлексе, већ као и у сваком спорту, како поштовати ривала, фер плеј и како се слажу борбеност, храброст и истински спортски дух.
Ово јесте последњи део фељтона „У рингу против заборава“, ако га нисмо нокаутирали, надамо се да смо победили, сви заједно, на поене. Ипак, није крај наше приче о боксу у Шапцу. На другачији начин, али истом месту у наредним бројевима следе још неке занимљивости, приче, сећања, те нема једне, већ три тачке...
Велику захвалносту у реализацији фељтона дугујемо господину Славку Синђелићу, вишедеценијском боскерском раднику, вечном ентузијасти племените вештине, хроничару без премца чије познавање је омогућило да Фељтон доживи 20 наставака, а одиграће и важну улогу у најављеним периодичним наставцима, све у славу бокса Шапца.
Куба Миражић 
