СТИГАО ЈЕ ТОН ФИЛМ

Ратом порушени и осиромашени Шабац патио је за изгубљеним предратним богатим и веселим животом. Животом који се одвијао у оно време када је носио назив Малог Париза. Дружељубивим Шапчанима у прво време кафане и биоскопи били су главна забава. У граду је било све импровизовано, тешко се живело, споро се ишло ка бољем животу. Грађани су лепо могли да виде само на филмском платну у кафанама. Филм је постао медиј за информисање и едуковање. Још увек је био без тона али је ипак постао седма уметност у свету која се у Шапцу додуше ширила по кафанама. Проћи ће пуно времена док Шабац не добије праву биоскопску дворану. То нам је ваљда ,,шабачка судбина“. Данас у граду имамо вазда визуелних уметности али немамо праву галерију за њихово приказивање.
У периоду између два светска рата „сељакали“ су се биоскопи по кафанама. Мењали се власници али филмска трака се вртела. У Шапцу се недељно приказивало шест до осам филмова у биоскопима „Цер“, „Аполо“, „Колосеум“, „Париз“ и „Касина“. Нису радили истовремено али су Шапчани имали на избору увек два до четири биоскопа. Локалне новине обавештавале су грађане о филмовима који се приказују у биоскопима и који филмови долазе. Временом се те информације проширују и на имена глумаца који играју главне улоге да би се око 1928. године објављивао кратак садржај играног филма. Власници биоскопа трудили су се да привуку што већи број гледалаца. Посебан маркетиншки потез направио је 1927. године Чех К. Купка , тадашњи власник биоскопа ,,Париз“ који је довео филмског сниматеља да снима грађанство на пијачни дан око цркве и у центру Шапца. Снимање је било најављено у локалној штампи као и приказивање снимљеног филма у биоскопу ,,Париз“ али нажалост до данас тај филм нисам пронашао.