ГОТОВО ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСТОЈАЊА КАРАТЕ КЛУБА “ИПОН” КОЦЕЉЕВА
Бројне генерације, медаље и пехари
Протеклог викенда 14 такмичара који су на “Funakoshi cupu” у Дебељачи представљали коцељевачки карате клуб “Ипон” освојило је 47 медаља. Ризница одличја овог спортског клуба богатија је за 17 златних, 16 сребрних и 14 бронзаних медаља, као и пехар за високу, пету позицију међу најуспешнијим клубовима на такмичењу.
Претходно је у Крушевцу, на другом међународном меморијалу “Sensei Oliver Tomić“, на којем је учествовало преко 730 такмичара из пет земаља, 16 каратиста КК “Ипон” Коцељева освојило 48 медаља, а Анђела Ђермановић је проглашена за најуспешнију такмичарку на свом борилишту.
Традиција овог спорта у коцељевачком крају дуга је готово три деценије. Клуб је основан 1994.године и од тада до данас кроз њега је прошло на стотине деце и младих. Први и дугогодишњи тренер био је др Томислав Стојановић, а од 2017. године ту улогу преузела је Александра Тодоровић која је најпре била чланица клуба и успешна каратисткиња.
–Као такмичарка имала сам и европске успехе. Сада мојим путем иде заиста велики број деце. Тренутно их је у клубу нешто више од 30. Међутим, важан је квалитет тако да се клуб може похвалити значајним бројем добрих каратиста. До сада имамо три светске медаље- прича Александра и додаје да је најбоље време за почетак бављења овим спортом за децу од пете године, те да горња граница не постоји.
Међу бенефитима бављења овим спортом најпре истиче правилан развој и држање тела.
–Првенствено је добро за кичму, равна стопала, карате је решење за многе друге болести и проблеме. Спорт сам по себи, па и карате, подразумева здрав живот. Има доста одрицања уколико желите озбиљно да се бавите њиме. Ја сам то као такмичарка осетила на својој кожи. Они сада осећају на својој. Треба бити посвећен јер немогуће је научити све кроз месец или два. Потребне су године кроз које се стичу знања и вештине, тако да ко има жеље и воље може све- истиче Александра.
Према њеном запажању, код нових генерација деце приметан је недостатак стрпљења и доследности, нервоза и изостанак концентрације, за шта је у великој мери, сматра, крива технологија и начин живота. Зато је, каже, важно да се деца и млади бави било каквом физичком активношћу, те да је сваки спорт добар за њихов физички и ментални развој, за социјализацију.
МЛАДИ, ПОСВЕЋЕНИ, УСПЕШНИ...
Међу онима који су најуспешнији у клубу по постигнутим резултатима издвајају се Хана Дацић, али и Хелена Ранковић.
Ова једанаестогодишња девојчица, ученица четвртог разреда ОШ “Мића Станојловић”, каратеом се бави од 2019.године. Воли борилачке вештине а када је сазнала за тренинге каратеа, одлучила је да се придружи осталим члановима у клубу.
–Највише волим борбе, али сам прошле године на светском првенству у Македонији освојила треће место у катама. Кад сазнају да тренирам карате дечаци се мало уплаше, али ја те вештине примењујем само на борилиштима. То је ипак само спорт. Тренирамо три пута недељно и заиста се трудим да долазим редовно на тренинге како би могла да постижем што боље резултате. Тренутно имам црвени појас а крајем године очекујем да ћу га заменити зеленим- прича Хелена.
Њен старији и искуснији друг из клуба, Огњен Ранковић, тренутно је власник светло браон појаса и верује да ће за неколико месеци бити на корак од црног. У КК “Ипон” је већ седам година.
–Као мали сам хтео да тренирам неки спорт. Највише су ми се свиђали борилачки. Имао сам проблема са килограмима, па сам одлучио да то буде карате. Имам много медаља али не и са светског у Македонији. Ипак, то је за мене, као и за остале учеснике било супер искуство. Конкуренција је била заиста јака и то је један посебан доживљај. Важно ми је да сам имао прилику да учествујем и да представим себе и наш клуб- напомиње Огњен и објашњава да је за бављење каратеом потребна дисциплина и концентрација, те да је кроз спорт стекао бројне пријатеље широм земље.
–Овај спорт ми је, осим тога, помогао да се изборим са килограмима, развијем се у физичком смислу, али је допринео и мом менталном развоју, самопоуздању, истрајности, стрпљењу- каже овај петнаестогодишњак.
Најуспешнији такмичари овог клуба међу дечацима су Давид Васић и Петар Станић, десетогодишњи дечак који се каратеом бави већ шест година. У својој досадашњој каријери освојио је 67 медаља, али, како каже, није сигуран колико којих има.
–Знам да их је највише златних, али то не бројим, јер је за мене важно само да медаљу добијем. Најдража ми је бронзана медаља са Светског првенства у Македонији. Наступам и у борбама и у катама, мада борбе више волим. Мислим да је и у каратеу, као и у било ком другом спорту, важно бити упоран и стрпљив. То је једно од главних ствари како доћи до успеха у било чему, како постићи своје циљеве- сматра Петар, чији је циљ да једног дана постане светски шампион.
ОЗБИЉНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА
Сви чланови КК “Ипон” Коцељева вредно тренирају и надају се освајању нових медаља, како на такмичењима у земљи, тако и на онима вишег ранга, у иностранству.
–Ове године такмичења су у Чешкој, Шпанији, Мађарској, Македонији и Португалу. Не знам да ли ћемо ићи на сва и на колико ћемо уопште успети да одемо, јер не питам се само ја. Јако је тешко организовати одлазак на такмичења. До сада смо имали велику помоћ општине, али и неких превозника. Ту су и родитељи. На годишњем нивоу имамо 12 такмичења у нашој земљи и бар четири у иностранству и све то захтева озбиљну организацију као и финансијска средства- изјавила је Александра Тодоровић, тренер КК “Ипон”.
Претходно је у Крушевцу, на другом међународном меморијалу “Sensei Oliver Tomić“, на којем је учествовало преко 730 такмичара из пет земаља, 16 каратиста КК “Ипон” Коцељева освојило 48 медаља, а Анђела Ђермановић је проглашена за најуспешнију такмичарку на свом борилишту.
Традиција овог спорта у коцељевачком крају дуга је готово три деценије. Клуб је основан 1994.године и од тада до данас кроз њега је прошло на стотине деце и младих. Први и дугогодишњи тренер био је др Томислав Стојановић, а од 2017. године ту улогу преузела је Александра Тодоровић која је најпре била чланица клуба и успешна каратисткиња.
–Као такмичарка имала сам и европске успехе. Сада мојим путем иде заиста велики број деце. Тренутно их је у клубу нешто више од 30. Међутим, важан је квалитет тако да се клуб може похвалити значајним бројем добрих каратиста. До сада имамо три светске медаље- прича Александра и додаје да је најбоље време за почетак бављења овим спортом за децу од пете године, те да горња граница не постоји.
Међу бенефитима бављења овим спортом најпре истиче правилан развој и држање тела.
–Првенствено је добро за кичму, равна стопала, карате је решење за многе друге болести и проблеме. Спорт сам по себи, па и карате, подразумева здрав живот. Има доста одрицања уколико желите озбиљно да се бавите њиме. Ја сам то као такмичарка осетила на својој кожи. Они сада осећају на својој. Треба бити посвећен јер немогуће је научити све кроз месец или два. Потребне су године кроз које се стичу знања и вештине, тако да ко има жеље и воље може све- истиче Александра.
Према њеном запажању, код нових генерација деце приметан је недостатак стрпљења и доследности, нервоза и изостанак концентрације, за шта је у великој мери, сматра, крива технологија и начин живота. Зато је, каже, важно да се деца и млади бави било каквом физичком активношћу, те да је сваки спорт добар за њихов физички и ментални развој, за социјализацију.
МЛАДИ, ПОСВЕЋЕНИ, УСПЕШНИ...
Међу онима који су најуспешнији у клубу по постигнутим резултатима издвајају се Хана Дацић, али и Хелена Ранковић.
Ова једанаестогодишња девојчица, ученица четвртог разреда ОШ “Мића Станојловић”, каратеом се бави од 2019.године. Воли борилачке вештине а када је сазнала за тренинге каратеа, одлучила је да се придружи осталим члановима у клубу.
–Највише волим борбе, али сам прошле године на светском првенству у Македонији освојила треће место у катама. Кад сазнају да тренирам карате дечаци се мало уплаше, али ја те вештине примењујем само на борилиштима. То је ипак само спорт. Тренирамо три пута недељно и заиста се трудим да долазим редовно на тренинге како би могла да постижем што боље резултате. Тренутно имам црвени појас а крајем године очекујем да ћу га заменити зеленим- прича Хелена.
Њен старији и искуснији друг из клуба, Огњен Ранковић, тренутно је власник светло браон појаса и верује да ће за неколико месеци бити на корак од црног. У КК “Ипон” је већ седам година.
–Као мали сам хтео да тренирам неки спорт. Највише су ми се свиђали борилачки. Имао сам проблема са килограмима, па сам одлучио да то буде карате. Имам много медаља али не и са светског у Македонији. Ипак, то је за мене, као и за остале учеснике било супер искуство. Конкуренција је била заиста јака и то је један посебан доживљај. Важно ми је да сам имао прилику да учествујем и да представим себе и наш клуб- напомиње Огњен и објашњава да је за бављење каратеом потребна дисциплина и концентрација, те да је кроз спорт стекао бројне пријатеље широм земље.
–Овај спорт ми је, осим тога, помогао да се изборим са килограмима, развијем се у физичком смислу, али је допринео и мом менталном развоју, самопоуздању, истрајности, стрпљењу- каже овај петнаестогодишњак.
Најуспешнији такмичари овог клуба међу дечацима су Давид Васић и Петар Станић, десетогодишњи дечак који се каратеом бави већ шест година. У својој досадашњој каријери освојио је 67 медаља, али, како каже, није сигуран колико којих има.
–Знам да их је највише златних, али то не бројим, јер је за мене важно само да медаљу добијем. Најдража ми је бронзана медаља са Светског првенства у Македонији. Наступам и у борбама и у катама, мада борбе више волим. Мислим да је и у каратеу, као и у било ком другом спорту, важно бити упоран и стрпљив. То је једно од главних ствари како доћи до успеха у било чему, како постићи своје циљеве- сматра Петар, чији је циљ да једног дана постане светски шампион.
ОЗБИЉНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА
Сви чланови КК “Ипон” Коцељева вредно тренирају и надају се освајању нових медаља, како на такмичењима у земљи, тако и на онима вишег ранга, у иностранству.
–Ове године такмичења су у Чешкој, Шпанији, Мађарској, Македонији и Португалу. Не знам да ли ћемо ићи на сва и на колико ћемо уопште успети да одемо, јер не питам се само ја. Јако је тешко организовати одлазак на такмичења. До сада смо имали велику помоћ општине, али и неких превозника. Ту су и родитељи. На годишњем нивоу имамо 12 такмичења у нашој земљи и бар четири у иностранству и све то захтева озбиљну организацију као и финансијска средства- изјавила је Александра Тодоровић, тренер КК “Ипон”.
Весна Бошковић
Најновији број
5. децембар 2024.