ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА

Куће од дрвета, подигнуте пре четрдесет година у циљу принудног решења за смештај радника ,,Зорке“, ,,Јеле“, ,,Саве“ и других, тада великих фирми, простиру се на 72 ара и представљају једини кров над главом житељима овог насеља. Свака од барака (има их 12), садржи четири стана, у којима живи 48 породица. Ретки срећници су отишли из ,,дрвене четврти“, а неки становници су у њој од 1968. године. Од обећаних станова, све до данас, ништа, па је 25 породица решило да откупи кров над главом. Међутим, бараке нису евидентиране у Катастру, а ни у земљишним књигама у Општинском суду.
- Бараке још нису укњижене. Ми смо дужни да редовно плаћамо обавезе, а о нама нико не води рачуна. Нико не одржава овај простор. Коме год да се обратимо, само нас шаљу од једних до других врата, и опет се ништа не зна. Вода се излива из канализације, темељи пуцају, када пада киша не можемо нормално изаћи до улице. Пред изборе нам дају обећања, а после, ништа. Представници свих странака долазе током предизборне кампање, а када прођу избори, сви нас забораве. Јесмо ли ми грађани другог реда, пита Мирољуб Врућкић ““ Миле, становник овог насеља...