ГЛАС ПРАВОСЛАВЉА
СРЕТЕЊЕ - ВЕРСКИ И ДРЖАВНИ ПРАЗНИК
Српска православна црква, Република Србија и Војска Србије 15. фебруара прославиће свој празник ““ Сретење. За Дан државности Србије овај празник проглашен је 10. јула 2001. године у знак сећања на 15. фебруар 1804. када је у малом шумадијском месту Орашцу, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, почео Први српски устанак. Истог дана 1835. године на Великој народној скупштини у Крагујевцу проглашен је први Устав Србије ““ Сретењски устав. Од 2007. године и Војска Србије прославља овај празник због војних успеха у Првом српском устанку који су водили ка стварању српске војске и државе у 19. веку.
О сусретању Господа, али и о Сретењу као верском и државном празнику теолог Никола Ковачевић пише:
„У данашњој црквеној години, велики празник посвећен Пресветој Богородици, који се слави недуго након празника Света Три Јерарха, јесте празник по имену Сретење Господње. Садржај празника описује апостол Лука у свом Еванђељу 2,22-39. Тог дана се у литургијском памћењу Цркве увек изнова подсећа на чињеницу да је Син Божији постао реалан, стварни човек не престајући да буде Бог, и то човек који испуњава законе јеврејског народа у којем се родио. Овај празник спада у празнике посвећене Пресветој Богородици, јер Христос је тело, тј. људску природу, добио од жене Јеврејке, Марије, кћери Јоакима и Ане. Испуњавајући старозаветни обредни закон од најранијих дана свога човечанства, Христос не одступа нимало од онога што је касније у проповеди сведочио: није дошао да укине старозаветни јеврејски закон, него да испуни (Мт 5,17). Начин, пак, на који испуњава постојећи закон јесте тај што му својим присуством даје смисао. А то значи да испуњавајући форму указује ипак на нешто важније од форме; тачније, не негирајући одредбе закона, упућује на њихов разлог и смисао. Тиме нам открива да је сврха Божијег закона да човека усмери тако да може срести Бога. Симеон праведни, очекујући усрдно сусрет са Спаситељем, бива удостојен да му се жеља испуни. Не очекује ништа од Њега, све је већ добио самом чињеницом да отеловљеног Бога држи на рукама.
О сусретању Господа, али и о Сретењу као верском и државном празнику теолог Никола Ковачевић пише:
„У данашњој црквеној години, велики празник посвећен Пресветој Богородици, који се слави недуго након празника Света Три Јерарха, јесте празник по имену Сретење Господње. Садржај празника описује апостол Лука у свом Еванђељу 2,22-39. Тог дана се у литургијском памћењу Цркве увек изнова подсећа на чињеницу да је Син Божији постао реалан, стварни човек не престајући да буде Бог, и то човек који испуњава законе јеврејског народа у којем се родио. Овај празник спада у празнике посвећене Пресветој Богородици, јер Христос је тело, тј. људску природу, добио од жене Јеврејке, Марије, кћери Јоакима и Ане. Испуњавајући старозаветни обредни закон од најранијих дана свога човечанства, Христос не одступа нимало од онога што је касније у проповеди сведочио: није дошао да укине старозаветни јеврејски закон, него да испуни (Мт 5,17). Начин, пак, на који испуњава постојећи закон јесте тај што му својим присуством даје смисао. А то значи да испуњавајући форму указује ипак на нешто важније од форме; тачније, не негирајући одредбе закона, упућује на њихов разлог и смисао. Тиме нам открива да је сврха Божијег закона да човека усмери тако да може срести Бога. Симеон праведни, очекујући усрдно сусрет са Спаситељем, бива удостојен да му се жеља испуни. Не очекује ништа од Њега, све је већ добио самом чињеницом да отеловљеног Бога држи на рукама.
Најновији број
18. април 2024.
