Сусрет Јасминке Петровић са децом у чаробном свету књига

Сваки сусрет српске књижевнице Јасминке Петровић са децом је увек изненађење, јер су њихова питања маштовита, оригинална, домишљата и зато пружају инспирацију за нова дела. Тако је било и прошлог четвртка у Анексу Библиотеке шабачке, када је одржан књижевни матине „О дугмету и срећи, мачкама, нотама и читању“. Програм је реализован у сарадњи са Друштвом учитеља Шапца, чија је председница Сузана Мијушковић поздравила присутне и позвала их да са гошћом заједно уплове у чаробни свет књига, где питања увек рађају нове загонетке и подстичу на нова трагања за што бољим штивом.

Путевима бројних јунака
Како је књижевница поручила деци, нигде не иде без својих књига и најбоље се осећа кад су уз њу. Оне воде у далеку прошлост, будућност, садашњост, кроз њих срећемо разне ликове, познате и непознате. Наишавши на дечји аплауз, закључила је да ту љубав деле.

-Када ме питају како је то кад се пишу књиге за децу, објашњавам им да је то као кад је одрасла особа као ми једном ногом на једном чамцу у свету одраслих, а другом ногом на другом чамцу, у дечијем свету и да је страшно важно да писац за децу има добар осећај за равнотежу и користи тај зрели део своје личности, али и тај дечији део. Много је важно да се књиге заправо тичу деце, јер кад осете да је то њихова тема, да се они пронађу, онда смо их „купили“. Зато обрађујемо теме које њих занимају- навeла је Петровићева.

То није крај радозналости, јер децу занима и колико Јасминка има година, која јој је била омиљена књига кад је била мала, а која њена јој је најдража и низ других необичних питања које је рекла да ће почети да записује, јер их је тешко све запамтити.

Љубав према читању од малих ногу
-Мислим да о томе може да се направи психолошка студија, јер је невероватно колико они свет и књиге доживљавају из неког свог честитог угла које некако ми како одрастамо губимо, нажалост. Ослушкујем њихова интересовања и увек себи дам задатак да им приближим књиге, да им испричам како оне настају и развијам им љубав према књигама, што већ раде библиотеке, нарочито шабачка, позната по својим програмима. Пратим их на друштвеним мрежема, била сам већ гошћа, тако да смо ми стари знанци- подвукла је.

„Лето кад сам научила да летим“, „О дугмету и срећи“, „Од читања се расте“, као и једна од три сликовнице која је урадила, „Гледамо у облаке“, неки су од наслова који занимају публику. Петровићева је српско стваралаштво за децу обележила својим делима, али и залагањем за побољшање положаја детета и развој дечије културе. Неколико њених књига преведено је на више од двадесет језика. Њеним гостовањем Библиотека наставља успешну вишегодишњу сарадњу са Друштвом, коју је обележило мноштво програма, радионица и предавања.