Инфо

9. фебруар 2012.9. феб 2012.
СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ

ШАПЧАНИН НА КРИЛИМА АВИОНА

Држећи се оне старе изреке ,,да је сво знање света у људима“ неуморно сам посећивао Шапчане старије од мене, показивао им старе фотографије Шапца, бележио и снимао оно што су ми говорили али и упоређивао прикупљене податке. У већини случајева, ти кроз разговор прикупљени подаци међусобно су били исти или веома слични јер сваки човек неко време или догађај доживи на свој начин и види из свог угла. Ипак једна особа је један догађај у Шапцу видела и доживела на само себи сопствен начин.
Пре више од тридесет година једног зимског дана, дошао сам на уговорени разговор у стан једне старе Шапчанке. Сећам се да је стан био на спрату у једном од солитера у насељу Бенска бара. Са њом је била и једна млађа рођака. Време је учинило своје и више се не сећам детаља разговора. Нажалост ни имена старе даме. Шок који сам тада доживео дубоко ми је остао у сећању.
Разговор је лагано текао, као и обично, уз послужену кафу. Напољу је падао снег. Смркавало се. Седели смо за столом изнад којег је висио лустер са упаљеним сијалицама. Стара госпођа полако је разгледала фотографије које сам јој раширио по столу, присећала се и описивала ми Шабац између два рата, живот у њему. Онда је узела у руку једну од фотографија која је приказивала срушени авион на почетку улице Владе Јовановића. Одједном је настао мук, а стара госпођа почела је да плаче... Тог момента мени је „стао мозак“. Нисам знао шта се догодило, како да реагујем и шта је узрок њеног плакања. Пришла нам је и њена млада рођака, смирила је, а онда је стара госпођа отворила душу.
Те далеке 1928. године између ње и авијатичара Николе Крстића постојале су велике симпатије. Слао јој је телеграме када ће летети изнад Шапца. Тако је било и тог несретног 24. априла када јој је јавио да гледа на небо изнад Шапца и чека његов авион из којег ће јој бацити цвеће.
Заиста леп манир. Прави шабачки. Али ток догађања се непланирано променио и догодило се оно што сам вам написао у претходном броју. Авион је пао, три авијатичара су остала жива. Крстићев отац видевши шта му син чини за младом Шапчанком преселио је породицу у Београд и тако прекинуо синовљеву љубавну везу. Цео случај је некако заташкан. Године прошле али сећања и ране остале, а ја сам их нехотице повредио те зимске ноћи. Извинио сам се и захвалио госпођи на разговору. Покупио сам старе фотографије мислећи да о том догађају више нема шта да се истражује и да је све јасно.
Прошле су три деценије од те зимске вечери до једнога дана 2007. године када сам после НАТО ратне игре ,,Милосрдни анђео“ отишао у Музеј ваздухопловства у Београду да снимим остатке оног обореног ,,невидљивог“ авиончића. Уједно и да од кустоса музеја прикупим податке о авиону ,,Бреге 19“ који је пао у Шапцу 1928. године јер сам имао у плану да направим изложбу ,,Шапчани на небу“. Током разледања тог предивног српског музеја и подужег разговора са љубазним кустосом сазнадох да је 1924. године Краљевина Југославија купила од Француске 152 авиона ,,Бреге 19“. У Краљеву је 1927. година почела њихова лиценцна производња тако да је Краљевина Југославија већ 1932. године имала 577 авиона типа ,,Бреге 19“, а Француска 1.000. Да није дошао Други светски рат ми би у ваздухопловству били међу водећим европским армијама. На изложби исликам један ,,Бреге 19“ који је био извиђачки авион али и лаки бомбардер, а у време пада у Шапцу важио је за најбољи авион у тој класи. Био је тежак око 2,5 тоне. Летео је брзином до 214 км на сат. Одличан авион али није био предвиђен за бацање цвећа.
На растанку ме кустос упита: „Господине Драгутине, да ли сте сигурни да су при паду авиона у Шапцу била у њему три авијатичара?“ Посматрао ме је са неверицом. Поново му покажем шта пише на оригиналним фотографијама и новинама из 1928. године. На то ми он хладно рече: „Тај авион је био двосед и у њему је било места само за два човека“. Наста тајац...
Тог часа ми се у глави створила слика догађаја године 1928. у Шапцу. Шабачки авијатичар Никола Крстић био је ,,слепи путник“ на авиону и једино је могао да седи везан на ослонцима крила авиона, јер дешавало се да ваздушна струјања изабаце невезаног пилота из авиона. И замислите како се Крстић осећао у време получасовног лета између Новог Сада и Шапца седећи ван авиона на висини од око 1.500 метара при брзини од 200 километара на час.
Пажливо погледајте авион ,,Бреге 19“ на земљи, у лету и коначно у деловима када је сретно слетео у Шабац. Бела стрелица на аеро снимку приказује место где је авион пао због љубавне авантуре и једино ми је остало непознато ““ шта је било са цвећем намењено Шапчанки. Ако ви знате неки детаљ овог догађаја који нисам навео ““ јавите ми. Прикупљам податке и о судбини других старих шабачких авијатичара ““ чувара нашег неба и изненадићете се, када касније будете сазнали шта се све догађало у Шапцу везано за ваздухопловство. ШАБАЦ ЈЕ ИМАО АЕРОДРОМ !

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa