Како превазићи страх од јавног наступа?

За седамнаестогодишњег Марка Митића, ученика Музичке школе у Нишу, јавни наступ заправо представља један од начина за превазилажење треме, и мотивише га да настави да негује љубав према свирању саксофона и клавира.

Деветнаестогодишња Марија Животић, студенткиња глуме на Академији уметности у Новом Саду, на сваки свој јавни наступ гледа као на причу која постоји да би се испричала.

Јавни наступ искључиво на позорници и под рефлекторима – или ипак не?
На помен јавног наступа, многи замишљају позорницу, широк аудиторијум и рефлекторе. Међутим, јавни наступ ипак не обухвата само то.

„Почев од енглеског публиц спеакинг, јавни наступ је заправо свака реч коју јавно узмемо. За јавни наступ није потребна велика публика. Довољно је свега неколико људи, свега један човек. Разговор за посао је јавни наступ, будући да у формалној ситуацији представљамо себе, своје идеје и способности. Важно је да схватимо да је јавни наступ много више од сцене и аудиторијума”, објашњава Слободан Роксандић, дипл. глумац и мастер комуниколог, едукатор Института МаинПоинт у Београду у области јавног наступања.

За Андријану Стојковић, студенткињу продукције на Факултету савремених уметности у Београду, која се бави и глумом и рецитовањем, јавни наступ почиње много пре самог изласка у јавност.

„Мислим да у јавни наступ спада и све оно пре самог јавног наступа. То је све оно што носимо са собом, то је оно што смо ми. То је знање које надима биће, начитаност, али пре свега разлог за излазак пред публику, потреба да нешто донесеш, или кажеш неку истину до које долазиш много пре тог јавног наступа, током припрема. Када сам поткрепљена и припремљена свим наведеним, онда ми само преостају машта, игра и радост коју носим својом енергијом на сцени“, наводи саговорница.

Страх од јавног наступа – комплексан проблем са којим се треба суочити
Анђела Леков, психолошкиња Убунту центра у Београду, каже да многи клијенти почну са психотерапијом управо због страха од јавног наступа. Међутим, неки открију да имају проблем са страхом од јавног наступања иако су свој психотерапијски процес започели из других разлога.

„Ситуација када је потребно да изложимо свој рад, представимо себе или говоримо пред групом људи, што је све јавни наступ, а то нам не полази за руком или нас осећања преплављују, остајемо без даха и мислимо да сви виде да имамо трему, заиста може бити извор проблема за нас саме. Може на неки начин компромитовати наш успех, углед и утисак који остављамо. Зато бих ја, у сврху озбиљног схватања овог вида страха и потешкоћа, страх од јавног наступа назвала проблемом”, наводи психолошкиња Леков. Саговорница истиче да, ако је нешто проблем, вероватно постоји и решење – само га треба пронаћи.

Шта ако јавни наступ пође по злу?
Дланови који се зноје, кратак дах, кнедла у грлу, подрхтавање руке и ноге, замуцкивање, само су неки од показатеља да је страх од јавног наступа и те како присутан. Људи се плаше непознатог, а непознат им је сваки сценарио јавног наступа који је за њих непожељан или о коме претходно нису размишљали.
Никола Живковић, студент Електронског факултета у Нишу и гитариста, присећа се искуства од пре неколико месеци, када он и његов бенд нису били задовољни својим наступом.

„Било ми је јако криво, јер не волим себе да представљам у лошем светлу, као ни било ко други наравно. Након тог наступа смо почели више да вежбамо и наредни је прошао много боље“, каже Живковић.

Фото: Приватна архива

Марко Митић, млади саксофониста и пијаниста, мишљења је да никада не може све да буде савршено на јавном наступу. Дешавало му се да нешто током наступа не прође по плану, али је сваку грешку посматрао као лекцију.

„У почетку када ми се дешавало да погрешим, осећао сам се као да ја нисам за то и разне мисли су ми пролазиле кроз главу. Касније сам схватио да је сасвим у реду погрешити“, наводи саговорник.

Foto> Ema Rives

Импровизација такође може да буде корисно средство када околности не буду баш онакве какве смо замислили да ће бити. Марија Животић, студенткиња глуме, каже да је временом научила да процени када је време за импровизацију, због које често наступ може да испадне и ефектнији него што је планирала. Међутим, уколико околности не дозвољавају сналажење у датом тренутку, она удахне дубоко и настави даље, јер је научила да околности на сцени не зависе само од ње.

Нико није срећан када покаже своје слабости, али грешке су ту да би се на њима учило. Иако не можемо да имамо апсолутну контролу ни над чим, па ни над јавним наступом, оно што можемо да урадимо јесте да се за њега припремимо најбоље што можемо.

„На јавни наступ не идем без чоколадице, воде и квалитетног сна“
„Када знам да ћу имати јавни наступ, држати радионицу или предавање, вече пре тога одрадим рутину неге тела и косе, што није ништа посебно, али чини да се осећам свеже. Пре наступа средим фризуру тако да ми из сваког угла буде уредна. Нанесем неутралну шминку, а затим оно најбитније – обучем удобну и лепу одећу. То су неке ствари које ми дају самопоуздање, а оно је, по мом мишљењу, једно од битнијих карактеристика јавног наступа. Обавезно још једном прочитам садржај свог говора или наступа, а неретко волим додатно да се едукујем на интеренту о датој теми, како бих смањила ризик од неочекиваних питања или потпитања на која немам одговор. Увек носим чоколадицу и воду и добро се наспавам“, поручује матуранткиња и активисткиња Ивана.

Неки млади пут до афирмације и грађења самопоуздања проналазе у објављивању садржаја на друштвеним мрежама, где приказују своје таленте кроз снимке и фотографије. Јавним наступима у онлајн свету челиче се за наступе у офлајн свету. Станимир Илић, студент Факултета примењених уметности у Београду, бави се плесом још од 2018. године, када је имао први наступ. Како каже, осећа се невероватно када са својим плесним тимом изађе на сцену и тако створи могућност да се емотивно повеже са публиком. За њега је највећа припрема за јавни наступ рад на самопоуздању, у чему му помаже ТикТок.

Фото: Приватна архива

„Током пандемије отворио сам налог на ТикТок-у и делио своје клипове кад плешем. Тако сам себе, у суштини, изложио публици као појединац и представио се кроз плес. Саветујем свакоме ко има страх од јавног наступа да буде изложен што више може и на различите начине који њему/њој пријају. Ја још увек радим на томе да пребродим страх и нелагоду да сам плешем пред публиком“, наводи студент и плесач Станимир Илић.

Трема није непознаница ни за искусне у јавном наступу. Важно је да те не спречи да искажеш свој потенцијал, до чега се долази искуством и суочавањем са страховима. Припреми се, удахни дубоко и упамти – ништа лоше се неће десити ни ако погрешиш.

Ауторка:
Милица Михајловић

“Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“