Приоритети се мењају
Тридесетогодишњи отац десетомесечне бебе Новак Деспотовић наводи да је за родитеље најважнија добра организација. Рад у три смене и додатан посао у пољопривреди не остављају много места за одмор, али дете је увек приоритет.
-Трудим се да равноправно са супругом учествујем у одрастању детета и свим активностима, од купања, пресвлачења, до играња, учења нових ствари итд. Најважније је како се супруга и ја организујемо, да се разумемо, уклапамо, помажемо једно другом. Устајање у току ноћи увек је изазов, поготово када због дневних обавеза немам времена да одморим. Истовремено, тешко ми пада када не видим дете, јер сам на послу већи део дана, а када се вратим, он већ спава- каже Новак.
Будући да му је то прво дете, признаје да све оне приче, савети, па и сећања из времена детињства „падају у воду“ када сам постанеш отац.
-Једно је што мислиш, а пракса је нешто сасвим друго. Мораш да мењаш приоритете, да у потпуности другачије организујеш свој живот, једеш кад стигнеш, мање спаваш, јер беба је на првом месту. Сећам се да су ми причали да сам као беба стално плакао и то ми је било симпатично, али када добијеш такво дете као ти, зна да буде исцрпљујуће. Шалу на страну, колико год да сам уморан и исцрпљен, кад се вратим с посла и чврсто загрлим дете, сви проблеми нестану. Све је до особе, не до времена које имате на располагању. Трудим се да се свом детету посветим максимално колико ми време дозвољава, па и ако то значи ускраћивање сопственог комфора и одмора. Приоритети се мењају и то је нормално, а дете и његова добробит морају да буду на првом месту- подвлачи Новак.

Млади данас тешко без подршке
Славко Јовановић сматра да је време за одгајање деце теже у односу на период пре тридесетак година, када је био млад родитељ.
-Стабилност запосленог радника је била на вишем нивоу, радно време је било јасно дефинисано, док се данас остаје на послу дуже, а некад ради и по два- три посла. Родитељи немају времена ни за себе, а за децу само онолико колико могу да себе укључе. Из мог угла ништа се није променило. Супруга и ја смо сами одгајали децу, подједнако делили одговорност, а данас ми се чини да су наша деца у улози родитеља више ослањају на баке и деке. Имам унука од 20 месеци и посматрам какви су изазови пред родитељима данас. Мењају послове у потрази за бољим примањима, немају страх од промене, док смо ми били приврженији фирмама у којима смо радили рачунајући да ћемо у њима провести цео радни век. На неки начин је и боље што више гледају себе- наглашава Јовановић.
Деца сад имају материјално много боље услове и више играчака, али родитељи немају времена за њих због притиска да финансијски обезбеде породицу.
-Ми смо мало више имали једног и другог, а ипак је родитељска пажња најважнија. Мислим да они данас имају дупло више услова, али мање времена. И сам сам као дете био мажен и пажен, па мислим да сам због тога имао много више улогу родитеља, трудећи се да све стигнем. Млади данас све то другачије гледају. Породице су мање стабилне, нису навикли. Гледајући другаре моје деце, који, или тек улазе у брачне заједнице или имају по једно дете, видим да су зрели, али свесни да искалкулишу пре него ми ко и како да их подржи и како то све да ускладе и да не оштете ни себе, а и дете- напомиње он.
Без обзира на бебиситерке, на могућност да неко чува дете два- три сата, баба и деда су незамењиви, а ко њихове помоћи нема, све је много теже и много бракова не би превазишло те прве и најкритичније године живота у заједници.
-Чини ми се да смо ми старији посвећенији унуцима, у смислу да желимо да време које имамо с њима квалитетно проведемо, а не уз телевизију или на телефонима. Ја не одступам од својих традиционалних схватања и верујем да тако треба да васпитавамо и унуке како би сутра били добри људи- истиче Јовановић.