Подвиг Мила С.

Велики ривал Мачве током шестдесетих и седамедесетих година била је новосадска Војводина, а првенствени дуели два позната боксерска клуба били су посластица за све љубитеље племените вештине. Почетком седамдесетих година дуел два клуба у Новом Саду проглашен је дербијем, не само кола Друге лиге, већ и првенства.

Вече пред пут, на последњем тренингу, Мачва је имала спремних десет боксера за велики окршај. Стигао је нови дан и тренутак окупљања пред пут. Испред аутобуса налазило се само седам боксера. Ондашње пропозиције су биле јасне, осам боксера је минимум да би првенствени меч био организован. Требало је делати брзо, иако је све указивало да ће дерби бити решен службеним резултатом. Једина нада био је сјајни Миле Савић. Недуго пре меча имао је тешку упалу плућа од које се још опорављао. Није тренирао, био је далеко од добре форме, без снаге и кондиције. Покуцао је на његова врата Славко Синђелић уз молбу да отпутује и буде ту за мерење, а меч слободно да преда, јер није било реално да се бори још увек „ровит“. Миле, одан клубу, пристао је и кренуо на пут.

На мерењу је био у домету своје тежинске категорије, а када је већ стигао, одлучио је да обуче опрему и изађе у ринг, издржи колико може, на лично инсистирање. У клубу су страховали да не погорша стање. Изашао је самоиницијативно и победио Калуђеровића. Не само да је Миле Савић спасао дуел, већ је и донео бодове свом тиму.