ПОВРАТАК СА ЕТНЕ

“Не иза конопца! Само један каменчић да се одрони па“¦!“ , Петар отвара и затвара уста. И мада знам шта говори помодрелом руком провлачим дебелу нит коју силина ветра уврће и цепа“¦ Прелазим на недозвољену страну. Из косих ивица ваљају се тек рођени облаци у којима нестајем. И чека쓦 “Провуците се испод конопца и дођите да погледате!“, са супротне стране довикује ми млада сапутница и врхом ципеле чепрка по земљи. Провлачим се са муком и прилазим. Истог часа из мајушне рупе изађе дим.
Са ивице узимам каменчић ““ топао је, таман и храпав - кад га дохвати сунце зацакли као Сиријус...