ОЛГИЦА БАТИЋ, ЈЕДИНА ДЕВОЈКА И НАЈМЛАЂИ ПРЕДСЕДНИК ЈЕДНЕ ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ У СРБИЈИ
ОСНОВНИ ЦИЉ БОРБА ЗА БОЉИ ЖИВОТ
Олгица Батић говори за “Глас Подриња“ о кадровским променама у ДХСС, односима са Браниславом Лечићем, замеником председника ДХСС, о томе како је бити најмлађи политички лидер у Србији, коалицији са ДС и политичким циљевима
Са непуних тридесет година Олгица Батић, је постала једина девојка и најмлађи председник једне политичке странке у Србији. Као новоизабрани лидер Демохришћанске странке Србије потписала и коалициони споразум са Борисем Тадићем, председником Србије и Демократске странке. Тако постала и један од лидера коалиције ИЗБОР ЗА БОЉИ ЖИВОТ- БОРИС ТАДИЋ и с обзиром, на редослед изборне листе будући народни посланик. Ово је њен први екслузивни интервју откада је као председник ДХСС.
Колико се ДХСС променио у протеклих годину дана и какви су планови странке у наредном периоду?
- Промене се првенствено огледају у кадровском смислу и оне су биле нужне. Одстрањени су неспособни, нестручни, људи руковођени личним интересом, они без икаквог моралног кодекса који су настојали да негирају лик и дело човека који ће заувек остати персонификација ДХСС. С друге стране, демохришћанска идеја иако у својој бити конзервативна, данас привлачи младе људе, чији број расте из дана у дан, а енергију и вољу за бољи живот црпимо из чисте идеологије. Што се тиче планова, у наредном периоду нам предстоји формирање стручних тимова из различитих области - права, економије, пољопривреде, културе, итд., што је природан пут с обзиром на интелектуано јак кадар који имамо; затим, разговори и размена искустава са ЦДУ СР Немачке преко њој блиске фондације „Конрад Аденауер“, али и са фондацијом „Фридрих Еберт“ блиској СДП СР Немачке, потом израда новог програма ДХСС који у својој бити остаје непромењен већ се само прилагођава садашњем времену; доследност у спровођењу јасне политике, која на овај Ђурђевдан обележава 15 година постојања.
Имате само 30 година и најмлађи сте лидер једне политичке партије у Србији. Колико је било тешко наметнути се на политичкој сцени, с обзиром да се у протеклих неколико година није појавило ниједно ново име у Србији?
- Немам потребу да се намећем, то ми није својствено. Намећу се добре идеје и прагматична решења политике коју заступате, а лична промоција долази када то имате заиста и да понудите. Апсолутна већина одбора ДХСС је сматрала да треба да се нађем на месту за које су ме изабрали. Прихватити тако нешто значи бити свестан одговорности. Мој отац је био политичар, народни трибун у свом изворном значењу, један од утемељивача демократије, а ја са политиком живим од своје 8 године. Апсурд би био да за 20 година свакодневног политичког деловања свог оца, политику нисам пратила или разумела. Себе не доживљавам као политичара, иако је она саставни део мог живота. Ту се ништа није променило, јер она је то и даље, без обзира на садашњу функцију.
Колико се ДХСС променио у протеклих годину дана и какви су планови странке у наредном периоду?
- Промене се првенствено огледају у кадровском смислу и оне су биле нужне. Одстрањени су неспособни, нестручни, људи руковођени личним интересом, они без икаквог моралног кодекса који су настојали да негирају лик и дело човека који ће заувек остати персонификација ДХСС. С друге стране, демохришћанска идеја иако у својој бити конзервативна, данас привлачи младе људе, чији број расте из дана у дан, а енергију и вољу за бољи живот црпимо из чисте идеологије. Што се тиче планова, у наредном периоду нам предстоји формирање стручних тимова из различитих области - права, економије, пољопривреде, културе, итд., што је природан пут с обзиром на интелектуано јак кадар који имамо; затим, разговори и размена искустава са ЦДУ СР Немачке преко њој блиске фондације „Конрад Аденауер“, али и са фондацијом „Фридрих Еберт“ блиској СДП СР Немачке, потом израда новог програма ДХСС који у својој бити остаје непромењен већ се само прилагођава садашњем времену; доследност у спровођењу јасне политике, која на овај Ђурђевдан обележава 15 година постојања.
Имате само 30 година и најмлађи сте лидер једне политичке партије у Србији. Колико је било тешко наметнути се на политичкој сцени, с обзиром да се у протеклих неколико година није појавило ниједно ново име у Србији?
- Немам потребу да се намећем, то ми није својствено. Намећу се добре идеје и прагматична решења политике коју заступате, а лична промоција долази када то имате заиста и да понудите. Апсолутна већина одбора ДХСС је сматрала да треба да се нађем на месту за које су ме изабрали. Прихватити тако нешто значи бити свестан одговорности. Мој отац је био политичар, народни трибун у свом изворном значењу, један од утемељивача демократије, а ја са политиком живим од своје 8 године. Апсурд би био да за 20 година свакодневног политичког деловања свог оца, политику нисам пратила или разумела. Себе не доживљавам као политичара, иако је она саставни део мог живота. Ту се ништа није променило, јер она је то и даље, без обзира на садашњу функцију.
Најновији број
18. април 2024.
