ИЗМЕЂУ РЕДОВА
АПРИЛСКЕ ШАЛЕ
У недељу је први април, е тад би могли да понове сва ова предизборна обећања. Априли, ли, ли.
Како не заказаше изборе за неки дан касније када почну да ничу усеви. Ови што “™одају по селима широм Србије да се пропагирају, могли би мало и да окопавају.
“Дођите ви код нас и кад нису избори“- рекоше сељаци онима који су се ових дана размилели по шталама, товилиштима, њивама...“ Или да вам се надамо опет за четири године“.
Када би се остварила бар половина обећања коју су до сада просули представници наших странака, е Србија би тада била обећана земља.
Када гледамо и слушамо ова предизборна обећања, поруке, најаве и све остало, питамо се јесу ли то стварно наши људи кад тако лепо беседе. Уствари, то су само кандидати а они трају док траје кандидатура.
Од када смо почели да се увлачимо Европи, широм Србије ничу којекакви пројекти или некакве радионице. Има их сијасет, и то нису оне наше класичне већ неке европејске за којекакво испирање памети. Тако постоје радионице за едукацију, па за толеранцију, па за деложацију, па за имплементацију, за језике и још којешта. За очекивати је да у излозима или на уличним паноима видимо и рекламе са натписом “Радионица за прављење деце“.
Јапанци са нашом електропривредом потписали уговор о градњи термоелектрана. Добро је, само да не граде нуклеарке.
Најављују да ће и струја од 2014. године бити скупља за 60 одсто. Е, то већ није реформа, то је електрична столица за народ.
Србија ускоро добија неки центар за заштиту трговине људима. Не би било на одмет да сачине и центар за заштиту људи од трговине. На мало и велико.
Ново у Србији, отворена агенција која женама изнајмљује мужеве на неко време, уз новчану надокнаду. Е то се по некаквим правилима раније звала мушка проституција, д“™извину господа предузетници који се тиме баве.
Па и није чудо што нама у Србији овакве глупости падају на памет. Државу смо већ изнајмили.
П.С. Опет се јавио онај Чивијаш и каже да једва чека да сретне онога што је најавио да су цене под контролом. Мало би са њим да поприча. Онако српски.
Како не заказаше изборе за неки дан касније када почну да ничу усеви. Ови што “™одају по селима широм Србије да се пропагирају, могли би мало и да окопавају.
“Дођите ви код нас и кад нису избори“- рекоше сељаци онима који су се ових дана размилели по шталама, товилиштима, њивама...“ Или да вам се надамо опет за четири године“.
Када би се остварила бар половина обећања коју су до сада просули представници наших странака, е Србија би тада била обећана земља.
Када гледамо и слушамо ова предизборна обећања, поруке, најаве и све остало, питамо се јесу ли то стварно наши људи кад тако лепо беседе. Уствари, то су само кандидати а они трају док траје кандидатура.
Од када смо почели да се увлачимо Европи, широм Србије ничу којекакви пројекти или некакве радионице. Има их сијасет, и то нису оне наше класичне већ неке европејске за којекакво испирање памети. Тако постоје радионице за едукацију, па за толеранцију, па за деложацију, па за имплементацију, за језике и још којешта. За очекивати је да у излозима или на уличним паноима видимо и рекламе са натписом “Радионица за прављење деце“.
Јапанци са нашом електропривредом потписали уговор о градњи термоелектрана. Добро је, само да не граде нуклеарке.
Најављују да ће и струја од 2014. године бити скупља за 60 одсто. Е, то већ није реформа, то је електрична столица за народ.
Србија ускоро добија неки центар за заштиту трговине људима. Не би било на одмет да сачине и центар за заштиту људи од трговине. На мало и велико.
Ново у Србији, отворена агенција која женама изнајмљује мужеве на неко време, уз новчану надокнаду. Е то се по некаквим правилима раније звала мушка проституција, д“™извину господа предузетници који се тиме баве.
Па и није чудо што нама у Србији овакве глупости падају на памет. Државу смо већ изнајмили.
П.С. Опет се јавио онај Чивијаш и каже да једва чека да сретне онога што је најавио да су цене под контролом. Мало би са њим да поприча. Онако српски.
Најновији број
18. април 2024.
