ГЛАС ПРАВОСЛАВЉА
О ЧУДИМА
Не тражи чуда, већ спасење душе. Не тражи да видиш васкрсење једног мртваца, када знаш да ће сви мртви васкрснути, не тражи да видиш да је слепац прогледао, већ посматрај како данас сви почињу да добијају бољи и кориснији вид. Научи се и сам да гледаш целомудрено и исправи своје око Јован Златоусти
Према учењу апостола Павла чуда су знаци за неверујуће (1 Кор. 14, 22) али не неверујућим по упорности већ онима који су се удаљили од Бога умом и срцем, а не по незнању. За такве људе чуда су доказ Божанског порекла хришћанства. Блажени Иринеј, ученик ученика апостолског (ИИИ век), признавао је разлику између природног тока ствари у његово време и чуда из апостолског времена. Блажени Августин говорио је да су се чуда од времена ширења хришћанства прекинула због сувишности, а да су се наставила постала би уобичјена појава.
Јован Златоусти у тридесет другој беседи на Матеја каже: „Не захтевате ли и од нас чуда која су чинили апостоли, долазећи да проповедају, како би и ми чистили губаве, изгонили демоне, васкрсавали из мртвих? Али највећи доказ вашег благородства и љубави ће бити уколико будете веровали у Бога, без резерве. Бог је прекинуо да чини чуда како из тог разлога тако и због других. Ако би се они који имају дар да чине чуда, као што неко има дар да беседи или дар благочестивости, преузносили, одвајајући се од других људи, онда како не би било подела, кад би постојала још и чуда? А то не говорим по досећању, већ износим као доказ Коринћанима, који су се због тога раздвојили... Истина, како би ми сви живели како треба, многобожци би нам се више дивили него чудотворцима. Чуда се често сматрају обманом и људи у њима налазе много тога подозривог, иако хришћанска чуда уопште нису таква. Али непорочни живот не може да се подвргне никаквом сличном подозрењу - напротив, врлина свима затвара уста“.
Одблесак чуда која су се дешавала при доласку Исуса Христа и рађању саме Цркве осећа ће се у свим временима. Та чуда су и за нас жива и делотворна. Она су камен у основи Цркве и без њих она не би била оно што јесте. Зато је у праву Лесинг када каже: „Постојање Цркве нам замењује сва друга чуда“.
Јован Златоусти у тридесет другој беседи на Матеја каже: „Не захтевате ли и од нас чуда која су чинили апостоли, долазећи да проповедају, како би и ми чистили губаве, изгонили демоне, васкрсавали из мртвих? Али највећи доказ вашег благородства и љубави ће бити уколико будете веровали у Бога, без резерве. Бог је прекинуо да чини чуда како из тог разлога тако и због других. Ако би се они који имају дар да чине чуда, као што неко има дар да беседи или дар благочестивости, преузносили, одвајајући се од других људи, онда како не би било подела, кад би постојала још и чуда? А то не говорим по досећању, већ износим као доказ Коринћанима, који су се због тога раздвојили... Истина, како би ми сви живели како треба, многобожци би нам се више дивили него чудотворцима. Чуда се често сматрају обманом и људи у њима налазе много тога подозривог, иако хришћанска чуда уопште нису таква. Али непорочни живот не може да се подвргне никаквом сличном подозрењу - напротив, врлина свима затвара уста“.
Одблесак чуда која су се дешавала при доласку Исуса Христа и рађању саме Цркве осећа ће се у свим временима. Та чуда су и за нас жива и делотворна. Она су камен у основи Цркве и без њих она не би била оно што јесте. Зато је у праву Лесинг када каже: „Постојање Цркве нам замењује сва друга чуда“.
Најновији број
25. април 2024.
