МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ

Док дланом о длан, дођоше избори. И прођоше, додуше делимично. А сад тек видимо да ту предизборну трку нисмо довољно искористили. Није урађено путева колико је требало, ни тунела прокопано, нити је довољно младих добило посао, нити се бескућника скућило... свашта се чинило да би се довољно невољника приволело како би се дошло до власти, а могло је још. Требало је оно по српски, они нама обећање и испуњење а ми њима поверење. Овако, идемо даље.
За сличне ситуације чувени Душан Радовић, давно је рекао “Поделили смо се, једни воле, а други граде домовину. Немамо сви времена да се бавимо и једним и другим. Они који је граде учиниће све да они други имају разлога да је воле још више“.
Да није овог другог председничког круга, било би нам досадно. Некако смо се тек навикли на сву ону политичку халабуку. Само да нам избори не пређу у навику.
Одвајкада је код нас Ђурђевдан поштован као дан хајдучког састанка. Е, овог пута, арамбаша Ивица запретио је вожду Борису и војводи Томи да ће са својим голаћима преузети власт ако не буду добри. Ваљда ће дилеме решити до Митровдана који је такође по традицији везан за хајдуке.
Како сад па то, једни су добили највише гласова а други кажу да су победници. Код нас математика и није баш у винклу.
Сад следи оно размеравање, премеравање, размештање, премештање... И док се они буду препакивали, народ ће навијати. Хлеба и игара.
Уствари, у изборима народ, односно бирачи, бирају само део власти. Оно остало и најважније, завршава се иза затворених врата где се склапају коалиције. А за те коалиције нико никада није гласо. Па како су то онда народни избори.
Док се ми нагађамо око искључивих демократа (ДС) и прорадикалних продемократа (СНС), у Француској су се десиле промене, на сцену су дошли социјалисти, као некад. И у Грчкој слично, тамо победила десничарска нова демократија а власт креира лева радикална струја. У Русији Путин и Медведев се заменили. Како је то лепо, и мирна Барчка све до Сибира. Код нас појефтинио бензин за неки динарчић а динар мало оснажио али се још увек тресе од евра... Муфтија није успео да постане председник тако да Србија још увек неће бити православна џамахирија. Истовремено Србијом хара Сулејман Величанствени и путем тв екрана залуђује жене којима живот није пружио шансу да постану дворске даме ни харемске лепотице.
А кад је у питању наша садашњост, може се са делимичним олакшањем рећи “прође и то“. Са срећом. Неки веле да више ништа неће бити као пре. Можда. Осим оног што ће остати исто.
И за такав случај поменути сатиричар, имао је реч. “ Један друг неће бити више оно што је био. Од свих, он је највише изненађен. Чуди нас. Имао је више разумевања кад су други одлазили“.
Ипак, маратонци трче почасни круг.