ГЛАС ПРАВОСЛАВЉА“ ДАНАС ЈЕ СПАСОВДАН
ПРАЗНИК ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ
Вазнео си се у слави Христе Боже наш, радост учинивши ученицима, обећањем Духа Светога, пошто их претходно утврди благословом, јер Ти си Син Божји, Избавитељ света
Тропар, глас 6.
Тропар, глас 6.
Празник Вазнесења Господњег, или како је у народу уобичејено Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу. Спада у покретне празнике. Увек пада у четвртак, четрдесет дана после Васкрса, а десет дан пре Духова. По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон. Тог дана се завршио Христов боравак на земљи ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога апостолима се вратила њихова вера, радост и храброст.
Колики су значај Срби придавали овом празнику, види се и по томе, што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе „Душанов законик“ обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354.
Овим поводом теолог Никола Ковачевић пише:
„У четрдесети дан по Васкрсењу Христовом, Црква слави догађај вазнесења Христовог на небо. У нашем народу тај празник се назива још и Спасовдан, што, свакако, није без дубоке символике и указивања на смисао и садржај онога што се десило. А десило се прослављење не просто Сина Божијег, јер Он јесте слава Очева од вечности, него прослављење Богочовека Исуса Христа, даривање људској природи онога што јој, само по себи, не припада.
На Елеонској Гори, пред ученицима и апостолима, Христос се на видљив начин подигао са земље на небо благосиљајући их, „и узе га облак испред очију њихових“ (Дап 1,9). Исповедајући да је Васкрсење Христово убедљиво најзначајнији догађај у историји света, у Вазнесењу Господњем раскривамо смисао онога што се 40 дана раније десило. Победа над смрћу није била сама себи циљ. Тријумф живота који нема мане и недостатка ““ то је, заправо, циљ и смисао свега што Христос јесте, што је радио и доживео међу људима. И управо то нам објављује празник Вазнесења.
Колики су значај Срби придавали овом празнику, види се и по томе, што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе „Душанов законик“ обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354.
Овим поводом теолог Никола Ковачевић пише:
„У четрдесети дан по Васкрсењу Христовом, Црква слави догађај вазнесења Христовог на небо. У нашем народу тај празник се назива још и Спасовдан, што, свакако, није без дубоке символике и указивања на смисао и садржај онога што се десило. А десило се прослављење не просто Сина Божијег, јер Он јесте слава Очева од вечности, него прослављење Богочовека Исуса Христа, даривање људској природи онога што јој, само по себи, не припада.
На Елеонској Гори, пред ученицима и апостолима, Христос се на видљив начин подигао са земље на небо благосиљајући их, „и узе га облак испред очију њихових“ (Дап 1,9). Исповедајући да је Васкрсење Христово убедљиво најзначајнији догађај у историји света, у Вазнесењу Господњем раскривамо смисао онога што се 40 дана раније десило. Победа над смрћу није била сама себи циљ. Тријумф живота који нема мане и недостатка ““ то је, заправо, циљ и смисао свега што Христос јесте, што је радио и доживео међу људима. И управо то нам објављује празник Вазнесења.
Најновији број
18. април 2024.
