ЕКСКЛУЗИВНО: ЖЕЉКО ЈОКСИМОВИЋ ЗА „ГЛАС ПОДРИЊА“, ПОВОДОМ НАСТУПА НА 57. ПЕСМИ ЕВРОВИЗИЈЕ
ЖЕЉКО ПЕСМОМ ОСВАЈА ЕВРОПУ
Вечерашње, друго полуфинале „Песме Евровизије“ у Бакуу, у Азербејџану, отвориће Жељко Јоксимовић, представник Србије, песмом „Није љубав ствар“. Сачувајте овај примерак листа „Глас Подриња“, јер нам вишегодишње извештавање са евровизијског фестивала дозвољава процену крајњег исхода - Жељко ће довести Евросонг наредне године у Београд...
Лист „Глас Подриња“ био је у групи од десетак редакција из целе Србије која је имала репортера на последњем дружењу Жељка Јоксимовића са новинарима, пред одлазак у главни град Азербејџана, Баку.
Жељко, добро дошао још једном на стране листа „Глас Подриња“. Приликом ранијих разговора увек смо те поздрављали уз неку „чивијашку заврзламу“. Претходну ниси заборавио. Поменуо си је малопре.
- Сваки наш разговор најављиван је неуобичајено, „чивијашки“. Прошли пут си поменуо шабачки вашар и најаву некадашње атракције „дођите овамо, пола жена - пола риба“, а мене си најавио као нову атракцију у фазону „Жељко Јоксимовић, пола човек - пола Евровизија“. То ми је било јако интересантно, па ти нећу одговорити неком “ваљевском подвалом“.
Ти заиста јеси евровизијски човек. Сви у свету који прате овај фестивал добро те познају, а песма „Лане моје“ постала је класик овог такмичења. Шта те навело да поново наступиш на „Песми Евровизије“?
- Једно од најчешћих питања које сам добијао последњих месеци је шта ме је то привукло да поново, четврти пут у каријери, одлучим да се такмичим на „Песми Евровизије“. Разлог је у ствари једноставан - Евровизија заиста има нешто магично у себи. Увек иста и увек другачија. Са једне стране ова манифестација, избор за најлепшу песму Европе, траје више од пола века, и тај елемент традиције уноси и велику дозу поштовања правила, отмености и достојанства код свих оних који су њен део, било у организацији, било као извођачи. Са друге стране, Евровизија је сваке године другачија, нова, увек модерна. Успомене на Истанбул 2004, Атину 2006, Београд 2008. једна за другом навиру у мом сећању. Све је толико другачије, а опет некако и исто. Искуство које сам протеклих година стекао на различитим евровизијским позорницама свакако је од непроцењиве важности и за мене лично и за мој тим, али је невероватна и чињеница колико су се ствари промениле. Неке од бројних чари Евровизије су добра енергија и позитивна атмосфера, коју уочи самог такмичења стварају млади, опуштени људи из целе Европе. Тај осећај правог ритма у ваздуху нешто је што никога не може да остави равнодушним. Признајем, иако искуства имам, ове године се готово као дете радујем и званичном почетку ове манифестације. Између осталог и због најављеног ватромета, који ће поводом отварања уприличити домаћини. Биће дугачак чак пет километара, а небо ће вероватно изгледати као да га је неко запалио. Баш у духу овогодишњег слогана „Лигхт yоур фире“ - Упали ватру!
Како ће изгледати наступ у престоници Азербејџана? Можеш ли открити неки детаљ за наше читаоце?
- Они који су видели припреме, за наступ кажу да је снажан, ефектан, са одличним графичким решењима, и занимљивим покретима камере. Могу за читаоце да откријем онај визуелни део у позадини сцене. То ће заправо бити екрани на којима је приказан свемир! Наступ на сцени „Кристалне дворане“ у Бакуу припремамо већ дуго. Једноставан је, али у исто време и ефектан. Неки кажу помало мистичне атмосфере. На сцени Позоришта на Теразијама увежбавали смо га више од месец дана, вредно и упорно сваког дана, без оправдања, свих пет чланова „Ад Хок“ оркестра и ја. Наступ и покрете осмислио је тим младих редитеља - Маша Сеничић, Теа Лукач, Игор Вук Торбица. За сценски покрет био је задужен Ивица Клеменц. Многи кажу да је за пласман на Евровизији презентација песме једнако важна колико и њен квалитет. Или бар због фактора камера, односно телевизије, и чуло вида једнако као и слуха мора да буде потпуно задовољено. Морамо да делујемо као уиграни тим, а у исто време свако од нас на сцени има неку своју посебност. Са великим поносом истичем да је сваки члан „Ад Хок“ оркестра врхунски професионалац и сјајан музичар. Свих шесторо нас на сцени бићемо у црним креацијама. На себи ћу имати црни сако, док ће девојке имати црне хаљине. Изгледаћемо сведено, у духу песме, без неких вратоломија. Остаћемо достојанствени као што смо и одувек били. Имам фантастичну екипу око себе. Слична је као и за песму „Лане моје“, па ћемо тако носити и исте емоције. Верујем да ћемо свих петнаест дана, колико ћемо боравити у Азербејџану, бити модерни и да ћемо и по стајлингу бити запажени.
Добио си необичну подршку из земаља бившег Совјетског савеза.
- Тачно. Девојке из Русије, Украјине и Белорусије су направиле чак и спот. Шарале су балоне мојим именом, исписивале поруке подршке на папиру. Овај видео је подршка за нашу песму из Русије, Украјине и Белорусије, из градова Санкт Петербург, Тјумењ, Ижевск, Витепск, Симферопољ, Лавов, Карелија, Доњецк. Свака девојка је свој део спота снимала у свом граду, а онда су све то измонтирале у једну видео-причу у чијој позадини је песма „Није љубав ствар“. Било је ту и срца од картона, бродића које су пуштале низ воду“¦ Захвалио сам им се на Твитеру.
Званични спот за песму „Није љубав ствар“ одушевио је целу Европу. Ова емотивна мелодија приближена је и особама са оштећеним слухом захваљујући младом Ненаду Махмутовићу, победнику шоу програма „Ја имам таленат“, који је представља језиком знакова. Које верзије су припремљене за овај музички поход у Европу? Чујем да постоји још једно изненађење.
- Да, спот је заиста изазвао изузетне реакције људи у целој Европи. Видео издање песме у режији Небојше Бабића није само класична промоција наше земље на избору за најбољу евровизијску нумеру у Азербејџану, већ сам желео да своју песму приближим и особама са оштећеним слухом. Овај начин комуникације је јединствен у односу на све друге такмичаре у Бакуу. Урадили смо верзије на енглеском, руском и шпанском језику, као и инструменталну варијанту. На Коларцу смо снимили симфонијску верзију. А од вас Чивијаша човек ништа не може да сакрије. Једну верзију представићемо тек дан - два пред наш наступ у полуфиналу. У питању је трубачка верзија коју смо приредили заједно са познатим оркестром Дејана Петровића.
Да ли је, по теби, евровизијска музика у глобалу постала „мејнстрим“ последњих година, и ако није, шта би требало да се уради да она то постане? Има ли уопште потребе за тим?
- Ово је заиста занимљиво питање. Евровизија увек кокетира са „мејнстримом“. С једне стране га прижељкује, а са друге стране и одбија. Мислим да баш у тој чињеници и лежи њена снага. Евровизија је готово циклично другачија, она је та која често постави одређене стандарде до јуче неприхватљиве већини. Мислим да Евровизија једноставно има рецепт који је посебан.
Која је порука за читаоце листа “Глас Подриња“ и све љубитеље фестивала „Песма Евровизије“?
- Надам се да ће и наши у дијаспори гледати Евросонг на државним каналима земаља у којима живе, јер ће ту сазнати бројеве телефона на које могу да гласају за нас! Они ће свакако бити велика подршка мом стваралаштву и успеху. Још већу подршку ми могу дати Шапчани и сви читаоци „Гласа Подриња“. У далеком Азербејџану певаћу за све вас. Пошаљите ми позитивну енергију. Она не познаје границе и раздаљину. Будите уверени да ћу је осетити на великој сцени „Кристалне дворане“, а ја ћу вам узвратити наступом који Србију неће постидети. Хвала што је „Глас Подриња“ и овога пута био уз мене, као и пре осам година, пред наступ у Истанбулу, када сам Европи представио песму „Лане моје“. Видимо се ускоро у Шапцу - нагласио је Жељко Јоксимовић на крају разговора за „Глас Подриња“.
Жељко, добро дошао још једном на стране листа „Глас Подриња“. Приликом ранијих разговора увек смо те поздрављали уз неку „чивијашку заврзламу“. Претходну ниси заборавио. Поменуо си је малопре.
- Сваки наш разговор најављиван је неуобичајено, „чивијашки“. Прошли пут си поменуо шабачки вашар и најаву некадашње атракције „дођите овамо, пола жена - пола риба“, а мене си најавио као нову атракцију у фазону „Жељко Јоксимовић, пола човек - пола Евровизија“. То ми је било јако интересантно, па ти нећу одговорити неком “ваљевском подвалом“.
Ти заиста јеси евровизијски човек. Сви у свету који прате овај фестивал добро те познају, а песма „Лане моје“ постала је класик овог такмичења. Шта те навело да поново наступиш на „Песми Евровизије“?
- Једно од најчешћих питања које сам добијао последњих месеци је шта ме је то привукло да поново, четврти пут у каријери, одлучим да се такмичим на „Песми Евровизије“. Разлог је у ствари једноставан - Евровизија заиста има нешто магично у себи. Увек иста и увек другачија. Са једне стране ова манифестација, избор за најлепшу песму Европе, траје више од пола века, и тај елемент традиције уноси и велику дозу поштовања правила, отмености и достојанства код свих оних који су њен део, било у организацији, било као извођачи. Са друге стране, Евровизија је сваке године другачија, нова, увек модерна. Успомене на Истанбул 2004, Атину 2006, Београд 2008. једна за другом навиру у мом сећању. Све је толико другачије, а опет некако и исто. Искуство које сам протеклих година стекао на различитим евровизијским позорницама свакако је од непроцењиве важности и за мене лично и за мој тим, али је невероватна и чињеница колико су се ствари промениле. Неке од бројних чари Евровизије су добра енергија и позитивна атмосфера, коју уочи самог такмичења стварају млади, опуштени људи из целе Европе. Тај осећај правог ритма у ваздуху нешто је што никога не може да остави равнодушним. Признајем, иако искуства имам, ове године се готово као дете радујем и званичном почетку ове манифестације. Између осталог и због најављеног ватромета, који ће поводом отварања уприличити домаћини. Биће дугачак чак пет километара, а небо ће вероватно изгледати као да га је неко запалио. Баш у духу овогодишњег слогана „Лигхт yоур фире“ - Упали ватру!
Како ће изгледати наступ у престоници Азербејџана? Можеш ли открити неки детаљ за наше читаоце?
- Они који су видели припреме, за наступ кажу да је снажан, ефектан, са одличним графичким решењима, и занимљивим покретима камере. Могу за читаоце да откријем онај визуелни део у позадини сцене. То ће заправо бити екрани на којима је приказан свемир! Наступ на сцени „Кристалне дворане“ у Бакуу припремамо већ дуго. Једноставан је, али у исто време и ефектан. Неки кажу помало мистичне атмосфере. На сцени Позоришта на Теразијама увежбавали смо га више од месец дана, вредно и упорно сваког дана, без оправдања, свих пет чланова „Ад Хок“ оркестра и ја. Наступ и покрете осмислио је тим младих редитеља - Маша Сеничић, Теа Лукач, Игор Вук Торбица. За сценски покрет био је задужен Ивица Клеменц. Многи кажу да је за пласман на Евровизији презентација песме једнако важна колико и њен квалитет. Или бар због фактора камера, односно телевизије, и чуло вида једнако као и слуха мора да буде потпуно задовољено. Морамо да делујемо као уиграни тим, а у исто време свако од нас на сцени има неку своју посебност. Са великим поносом истичем да је сваки члан „Ад Хок“ оркестра врхунски професионалац и сјајан музичар. Свих шесторо нас на сцени бићемо у црним креацијама. На себи ћу имати црни сако, док ће девојке имати црне хаљине. Изгледаћемо сведено, у духу песме, без неких вратоломија. Остаћемо достојанствени као што смо и одувек били. Имам фантастичну екипу око себе. Слична је као и за песму „Лане моје“, па ћемо тако носити и исте емоције. Верујем да ћемо свих петнаест дана, колико ћемо боравити у Азербејџану, бити модерни и да ћемо и по стајлингу бити запажени.
Добио си необичну подршку из земаља бившег Совјетског савеза.
- Тачно. Девојке из Русије, Украјине и Белорусије су направиле чак и спот. Шарале су балоне мојим именом, исписивале поруке подршке на папиру. Овај видео је подршка за нашу песму из Русије, Украјине и Белорусије, из градова Санкт Петербург, Тјумењ, Ижевск, Витепск, Симферопољ, Лавов, Карелија, Доњецк. Свака девојка је свој део спота снимала у свом граду, а онда су све то измонтирале у једну видео-причу у чијој позадини је песма „Није љубав ствар“. Било је ту и срца од картона, бродића које су пуштале низ воду“¦ Захвалио сам им се на Твитеру.
Званични спот за песму „Није љубав ствар“ одушевио је целу Европу. Ова емотивна мелодија приближена је и особама са оштећеним слухом захваљујући младом Ненаду Махмутовићу, победнику шоу програма „Ја имам таленат“, који је представља језиком знакова. Које верзије су припремљене за овај музички поход у Европу? Чујем да постоји још једно изненађење.
- Да, спот је заиста изазвао изузетне реакције људи у целој Европи. Видео издање песме у режији Небојше Бабића није само класична промоција наше земље на избору за најбољу евровизијску нумеру у Азербејџану, већ сам желео да своју песму приближим и особама са оштећеним слухом. Овај начин комуникације је јединствен у односу на све друге такмичаре у Бакуу. Урадили смо верзије на енглеском, руском и шпанском језику, као и инструменталну варијанту. На Коларцу смо снимили симфонијску верзију. А од вас Чивијаша човек ништа не може да сакрије. Једну верзију представићемо тек дан - два пред наш наступ у полуфиналу. У питању је трубачка верзија коју смо приредили заједно са познатим оркестром Дејана Петровића.
Да ли је, по теби, евровизијска музика у глобалу постала „мејнстрим“ последњих година, и ако није, шта би требало да се уради да она то постане? Има ли уопште потребе за тим?
- Ово је заиста занимљиво питање. Евровизија увек кокетира са „мејнстримом“. С једне стране га прижељкује, а са друге стране и одбија. Мислим да баш у тој чињеници и лежи њена снага. Евровизија је готово циклично другачија, она је та која често постави одређене стандарде до јуче неприхватљиве већини. Мислим да Евровизија једноставно има рецепт који је посебан.
Која је порука за читаоце листа “Глас Подриња“ и све љубитеље фестивала „Песма Евровизије“?
- Надам се да ће и наши у дијаспори гледати Евросонг на државним каналима земаља у којима живе, јер ће ту сазнати бројеве телефона на које могу да гласају за нас! Они ће свакако бити велика подршка мом стваралаштву и успеху. Још већу подршку ми могу дати Шапчани и сви читаоци „Гласа Подриња“. У далеком Азербејџану певаћу за све вас. Пошаљите ми позитивну енергију. Она не познаје границе и раздаљину. Будите уверени да ћу је осетити на великој сцени „Кристалне дворане“, а ја ћу вам узвратити наступом који Србију неће постидети. Хвала што је „Глас Подриња“ и овога пута био уз мене, као и пре осам година, пред наступ у Истанбулу, када сам Европи представио песму „Лане моје“. Видимо се ускоро у Шапцу - нагласио је Жељко Јоксимовић на крају разговора за „Глас Подриња“.
Најновији број
18. април 2024.
