ПРОЗОРИ И МАЈМУНИ

Пролазимо Храм 330 милиона Божанстава и уз њега је Велико Звоно које је некада позивало вернике на молитву. Пробијамо се кроз мноштво голубова према Старој краљевској палати.
У тамном отвору ниске капелице непомично и загледано у мене, стоји бог или дете. Биће да је ово друго ако ни по чему а оно што су богови углавном обучени барем доле. Барица што се ширила испод босих ногу малог „бога“ потврдила је моју сумњу. У Непалу су, чини ми се најлепшим људи, природа и прозори.
Ови последњи су прича за себе, филигранско чипкасти, раскошни или једноставне орнаментике. Ти древни украси су обележје ове земље. Има још нешто неизбежно и стално присутно мајмуни! Зеленкасте боје, бебе, они мало већи, и најстарији, али ситни, мајмуни су свуда: крај сваког храма, светилишта, капеле...
Непалци их сматрају светим животињама. Сви их хране, негују и толеришу њихове мале мајмунске несташлуке подносећи их чак и када им седе на рамену или глави! Док их посматрам свуда и на сваком месту, чини ми се да су ови мајмуни другачији од свих до сада виђених. Врло озбиљни, шетају се или поједу оно што им се пружи без било каквог скретања пажње на себе. Слуте, можда, да се то од ових светих примата не очекује!
Басантпур трг је у облику правоугаоника чија једна страна излази на Њу Роуд улицу. Цео простор је испуњен до најмањег делића: ту су бројни продавци сувенира, група исто обучених девојчица са бубњарем у средини, испробавају неколико пута узастопно једну тачку, са већ уморним изразом лица. Жене носе разгледнице на којима је жива Богиња, иза нас трчкара мршави крезуби Непалац који све време моме мужу шапуће: „Грл, грл!“ (девојке, девојке). Лаковернима узме паре унапред и покаже му једну од капија иза које спавају просјаци.