Инфо

16. мај 2024.16. мај 2024.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

ЈУБИЛЕЈ ОД НАЈВЕЋИХ ПОПЛАВА КОЈЕ СУ ПОГОДИЛЕ СРБИЈУ

Десет година страха од кише

Средином маја навршава се десет година од катастрофалних поплава које су погодиле Србију односећи животе и за собом остављајући непроцењиву материјалну штету. Мачвански округ је имао великих проблема са изливањем река, бујичних потока, као и са подземним водама. Крупањ је прошао најгоре, а у Шапцу је данима владао страх и паника због могућности пробијања насипа на Сави
На територији Шапца најгоре је прошао Оридски басен. Једна старија жена изгубила је живот на Ориду, након што је одбила да се евакуише. Десетине људи је привремено исељено из својих домова, док је на хиљаде Шапчана, али и људи из свих градова Србије, било на насипима које су ојачавали џаковима са песком.

Фото: Глас Подриња


Киша је почела да пада у уторак поподне без престанка и након 24 сата дошло је до првих изливања водотокова, пресецања путева, улазака воде у куће. Кружиле су драматичне слике из целе Србије, Крупањ је практично био одсечен од остатка света, а Колубара која је у петак, 16. маја, у раним јутарњим часовима пробила насип код Обреновца у граду се зауставила тек код трећег спрата. Поподне је заседао Републички штаб за ванредне ситуације, а тада премијер Александар Вучић је, у преносу уживо, рекао да се Шабац мора одбранити по сваку цену и позвао добровољце из Београда да крену у одбрану Шапца. Даноноћно се радило на јачању и узвишењу бедема, а вода је након званичних 665 центиметара достиглих у суботу, полако почела да опада. Пре тога, насип је попустио у Хрватској и тамо се излила огромна количина воде, што је било на срећу по нас.

Било је тешко. Не поновило се
Тадашњи начелник Одељења за ванредне ситуације и начелник Окружног штаба за ванредне ситуације Александар Стојковић сматра да је била лоша одлука да у Шабац дође начелник Генералштаба Љубиша Диковић на чело Штаба за ванредне ситуације у Шапцу. Наводи да је било проблема у комуникацији, координацији, сукобу, као и одбијању надлежности.

Александар Стојковић, Фото: Глас Подриња


-Сектор за ванредне ситуације је урадио огроман посао. Цео Округ је био погођен поплавама, а било је угроженијих општина од Шапца, пре свега Крупањ и Мали Зворник. Нажалост, политика је умешала прсте. Подигла се велика прашина око Шапца. Долазили су различити инострани представници, министри, помоћници министара... Требало је и све њих примити и истовремено бити на терену. Створиo се велики проблем и у ноћи када је дошло неколико хиљада људи из Београда на насипе у Шабац. Све то је било непотребно, каже Стојковић.

Истиче да је велика срећа за читав Округ била што су на челу свих градских и општинских штабова били људи са великим знањем и искуством, који су на том месту били већ годинама. Наводи и добру сарадњу са тадашњим председницима општина и градоначелницима.

-Било је тешко. Не поновило се. Оридски басен је најгоре прошао, људи су евакуисани у школе, а и оридска црква је доста помогла. Ангажовали смо све што смо имали, све приватне чамце. Пало је до 280 до 650 литара кише по квадратном метру. То је тешко бранити. Насипи су били угрожени на неколико места и стављан је најлон да се ојача. Процене се биле да 90 одсто неће пробити, а до преливања је било још око 30 центиметара. Да је наставило да пада не знамо шта би било, а да је насип пробијен вода би стигла до другог спрата. Ту би била немогућа евакуација, у питању су милиони кубика воде, објашњава Стојковић.

Фото: Глас Подриња


Додаје да је Шабац био заштићен до 715 центиметара, а да се вода зауставила на 666. Пријавили су званично 665, наводно, не због сујеверја. Међутим, вода је након тога почела да опада.

Минимална штета у датим околностима
Са друге стране, Милоје Драгојевић, директор Пољопривредне стручне саветодавне службе и тадашњи координатор за пољопривреду у Кризном штабу истиче да је захваљујући тадашњем премијеру Србије Александру Вучићу, начелнику Кризног штаба др Бобану Бирманчевићу и генералу Љубиши Диковић Шабац претрпео минималну штету у датим околностима. Каже да је на терену владала челична дисциплина, а да је теже од сваког посла било гледати у небо из ког је киша непрестано падала.

Фото: Глас Подриња


-Било, не поновило се! Тадашња градска власт није имала ниједну лопату, ниједан џак за песак. Стигле су информације са терена да је насип на Чеврнтији у јако лошем стању. Уведена је ванредна ситуација у којој важе други закони. За команданта Кризног штаба постављен је др Бобан Бирманчевић који је све водио хируршки прецизно. Током ноћи је дошао огроман број аутобуса са људима који су били спремни да помогну. Требало их је све прихватити, али већ сутрадан успостављена је организација свега. Све се уозбиљило доласком генерала Диковића, ког током свог тог времена нисмо видели ни уморног, ни поспаног. Као човек са села знао је колико је људима битна пољопривреда, сточни фонд. Држава је тада показала своју јачину, а народ слогу. Никоме ништа није било тешко да ради у тим тренуцима. Моја ПССС је радила даноноћно, заједно са Дирекцијом за пољопривреду Града Шапца. Показало се да имамо изузетну омладину. Сваки минут је био неизвестан, киша је падала непрекидно, а вода надолазила. Хвала свим грађанима који су се одазвали на позив тадањег премијера Вучића и дошли у Шабац, каже Драгојевић.

Милоје Драгојевић, Фото: Глас Подриња


Остале су му урезане слике страха, безнађа и очаја у очима људи који су током пар сати остали без свега стеченог.

-Покушавали смо да радимо посао без емоција, али то је било немогуће. Било је непокретних људи, болесних, гладних и жедних. Све им је било у води. Требало је свима помоћи. Брзо је почела да стиже помоћ коју је требало негде сместити, а затим и делити. Стизала је храна како за људе, тако и за животиње. Све је требало евидентирати, колико је добијено и колико коме предато. Било је оних који су покушавали да злоупотребе ситуацију. Морали смо да уђемо у свако двориште, видимо колика је штета, коме шта од помоћи припада. Тачно се знало ко шта ради и све је функционисало беспрекорно, наводи Драгојевић.

Милијана Враштановић из Миокуса
Тих мајских дана киша је падала у таквом интензитету, да се чинило као да никада неће престати. Једног јутра, одлазећи у други део дворишта видела сам воду која брзином улази у двориште. Чинило ми се да сањам и обузимао ме је страх, нисам могла да поверујем да је то стварност. Вода је само надолазила. Још већи страх у мени су будили аларми за евакуацију и сама помисао да морам да одем из своје куће. У селу је било поплављено 35 домаћинстава. Вода се задржала око два месеца. Уз помоћ многих донација, као и помоћи нашег Града, мештани су кроз дужи временски период успели да санирају штету која је причињена за време поплава.

Фото: Приватна архива


Весна Томић из Шеварица
-Како сам родом из Дреновца, а удата у Шеварице, сви моји су тих дана били на насипима. Страшно сам се плашила због свих који су били тамо. Знала сам да и, уколико дође до пробијања насипа, вода не може доћи до наше куће, али нисам смела ни да размишљам шта би се десило са свим тим, углавном младим људима, који су били на насипу. Моја браћа су тамо и спавала. Била сам код куће са малом децом, братовом женом и његовом децом. Село је било пусто, као током ратног стања. Сви мушкарци су били на линији одбране, а у селу су остале жене са децом. Након онога што се десило у Обреновцу страх је био још већи. Имам неке пријатеље тамо и нисам могла ни да их добијем да видим шта је са њима. Памтим и тренутак када је војска долазила да помогне, све је тутњало док су пролазили њихови камиони, а у празном селу, све је било још сабласније.

Фото: Приватна архива


Љубица Самуровић из Прњавора
-Вода у дворишту је текла као Дрина. Срећом, није нам ушла у кућу, али јесте у помоћне објекте. Подавили су нам се пилићи, али смо овце успели да спасемо јер смо их раније преместили. Имали смо материјалну штету, али не толику колику су имале комшије којима је вода била и у кући и морали су све да мењају. Син и муж су ћерку и мене трактором превезли код мојих на други крај Прњавора. Вода се није дуго задржала, а након повлачења остало доста смећа. Најважније је да смо сви живи и здрави остали, али стрес је био огроман.


Огроман број стоке је страдао, све посађено по њивама било је уништено. Сећа се и животиња којима је инстинкт непогрешиво показао како да се боре за живот.

-Када је вода наишла у Миокусу телад су пливала по води, краве су саме ишле уз степенице у поткровље. Крава спада са степеница, допливава назад и пење се поново. Ниједан пас није налајао на нас, а ушли смо у небројена дворишта, сећа се Милоје Драгојевић.

Суперћелијске олује могућ проблем
Зоран Здравковић, члан Градског већа задужен за безбедност, наводи да је читава дужина насипа на Сави поново утврђена. Регулисани су и водотоци другог реда, али би велике суперћелијске олује, могле да направе проблем.

-Око 120 километара насипа, од Железничког моста на Сави, до Бадовинаца је поново утврђено и ту не би требало да постоји опасност од пробоја. Насипи су утврђени на нивоу стогодишњих поплава плус један метар. Током последње четири године уложили смо више од 80 милиона динара само у одржавање водотокова другог реда. Међутим у случају олуја које би донеле велику количину падавина у кратком року могао би да настане проблем на водотоцима другог реда, без обзира на то колико је урађено. Од 2014. године регулисано је 110 километара водотокова другог реда, очишћени су, поново прокопани, урађени су насипи. Ипак смо прошле године поново имали изливање када је огромна количина кише пала на једном месту, наводи Здравковић.

Зоран Здравковић, Фото: Глас Подриња


Реконструисан је и насип на Сави од Мрђеновца до Шапца, као и на Дрини поред Прњавора. Поново је уређен и насип поред Зорке. Здравковић истиче да је све урађено захваљујући „Србијаводама“ и средствима из буџета града.

-Предност у односу на 2014. годину је и што сада имамо добровољна ватрогасна друштва. Припадници ДВД-а „Грушић“ су прошле године у свом селу извлачили људе заробљене у аутомобилима, а потом и аутомобиле са поплављеног пута. Када се вода повукла рашчишћавали су терен. Имамо и ДВД „Прњавор“, радимо на томе да формирамо један и у Посавотамнави. Много значи када имамо обучене људе у које можемо да се поуздамо. Систем се још увек гради. Нажалост, годинама је урушаван. Те 2014. године није било ни помена о јединици цивилне заштите опште намене. Стартовали смо не од нуле, него из минуса, али смо успели да оформимо једну једницу цивилне заштите специјализовану за заштиту од пожара и једну специјализовану за збрињавање. Такође, имамо формиране јединице радне обавезе при јавним предузећима, као и обучене поверенике у свим месним заједницама. Град је омогућио и одређени број радио станица за лакшу комуникацију на терену, наводи Здравковић.

Фото: Глас Подриња


Након повлачења воде штета је санирана месецима. Многи од оних који су доживели да им вода уђе у кућу или двориште и сада страхују од сваких већих падавина.

Прошле године Думача се излила из свог корита, као и неки потоци. Евакуисано је неколико домаћинстава у Горњој Врањској. Ситуација је била далеко од оне из 2014. али људи су се поново сетили сцена из тог периода.
М.М.

Најновији број

11. јул 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa