Инфо

6. јун 2024.6. јун 2024.
Даница пре повреде, Фото: Приватна архива

Даница пре повреде, Фото: Приватна архива

КАКО СЕ РУТИНСКА ОПЕРАЦИЈА ПРЕТВОРИЛА У БОРБУ ЗА ЖИВОТ

Скалпелом прекинути снови талентоване одбојкашице

Операција је обављена у приватној клиници 6. октобра и прошла је уредно. Даница наводи да је након пет дана опоравка код куће добила температуру. Доктор је рекао да дођу у Нови Сад следећег дана. Добила је антибиотик, извађен јој је пунктат, а трећег дана су је оставили у болници и ставили јој дрен. Од тог дана креће агонија и Даничина борба за живот, док је њу и њену породицу лекар уверавао да се оправља
Осамнаестогодишња Даница Ружић из Дубља пре две године била је најбољи либеро Европе. „Рутинска“ операција у приватној клиници у Новом Саду не само даје прекинула каријеру талентоване спортисткиње, него ју је замало коштала и живота. Борба и опоравак још увек трају.

-Играла сам одбојку у Обреновцу и била сам репрезентативка. Упоредо сам ишла у школу и све сам стизала. Прошле године на једном турниру сам пала и заболело ме је колено, нисам могла да га савијем. После распитивања код кога да одем на преглед јавила сам се код докотора (име познато редакцији) у Нови Сад. Рекао је да ми је менискус пукао и да мора хитно да ме оперише, прича Даница.

Рутинска операција, потом агонија
Операција је обављена у приватној клиници 6. октобра и прошла је уредно. Даница наводи да је након пет дана опоравка код куће добила температуру. Доктор је рекао да дођу у Нови Сад следећег дана. Добила је антибиотик, извађен јој је пунктат, а трећег дана су је оставили у болници и ставили јој дрен.
Од тог дана креће агонија и Даничина борба за живот, док је њу и њену породицу лекар уверавао да се оправља.

Операција, Фото: Приватна архива


-Нисам изашла из болнице све до 29. децембра. По пријему у болницу ставили су ми дрен и подигли ми ногу на јастук, тако да та течност није излазила из ноге него је све улазило у бутину, захватило је препоне и мишиће. Оперисали су ме без потписа мојих родитеља. Након тога крећу веће компликације. Температура ми се кретала од 38 до 41, ставили су ми неке сунђере у ногу којом су ми унели бактерије. Имала сам ЦРП 500, ишла сам у хипербаричну комору под температуром, што није смело. Уводили су ме у тоталну анестезију и ујутру и увече, давали су ми морфијуме и тродоне, због јачине лекова се половине догађаја не сећам. Мама ми је стално долазила у посету, иако су посете биле забрањене, али њој су дозволили јер сам била јако критично, објашњава Даница.

Осамнаестогодишња Даница Ружић из Дубља пре две године била је најбољи либеро Европе. „Рутинска“
операција у приватној клиници у Новом Саду не само даје прекинула каријеру талентоване спортисткиње, него ју је замало коштала и живота. Борба и опоравак још увек трају


„Лепа си, наћи ћеш дечка“ и резервисан респиратор
Оперисали су је поново уз објашњење да бактерија ствара гас који може да јој оштети органе. Даница каже да су је „тешили“ речима да ће јој отворити ногу, али да је лепа девојка и да ће свако наћи дечка. Није јој речено да има сепсу, за то је сазнала тек када је дошла кући.

-Када су моји родитељи дошли после операције доктор је рекао да сам у Божјим рукама и да је питање да ли ћу преживети или не, као и да је он резервисао респиратор у Клиничком центру у случају да органи почну да ми отказују. Моји родитељи и даље нису знали поптуну истину. Доктор је наставио да ме „сецка“ сваког дана. Некада сам се будила и плакала од болова, а он би ми само дао морфијум и говорио да је све у реду и да иде на боље. Веровала сам да ми је боље, а заправо су ме 17 дана уништавали, терали су ме да ходам са отвореном ногом, имала сам температуру, болове...

Сећа се када се пробудила у сали и чула анестезиолога који каже да њој нема помоћи и да мора да иде у Београд. Због лекова више није била сигурна шта је сан, а шта стварност, али испоставило се да је следећег дана заиста послата у Београд, на ВМА. Тамо су је сместили на одељење за опекотине.

Операција била беспотребна, одговорни тужени
Даница наводи да много тога није наведено у отпусној листи. Каже и да се испоставило да менискус није ни пукао него искочио из лежишта и да је операција била беспотребна.
-Тужили смо болницу. Наплатили су ми прву операцију која је била 2.000 евра. Када су чули да сам изашла са ВМА звали су мог тату и то на Бадњи дан, како би им платио 2.334.000 динара. Тата је то платио, али смо их тужили. Све ово причам како још не би прошао кроз ово кроз шта сам ја прошла и не желим да се ово више никоме деси. Циљ није новац. Новац ми не може вратити здраву ногу нити стари живот. Само желим да сви виде ово што ми се десило и да се то никоме не понови, закључује Даница.


Лекар који не жели да одустане ни од Данице, ни од њене ноге
-На конзилијумо ортопед је рекао да одмах мора да ми се одсече нога до кука како бих преживела. Међутим, проф. Ненад Степић је желео да ми спасе и ногу и живот. Ишла сам у хипербаричну комору и ујутру и увече, отварали су је и викендом због мене. Превијали су ме на живо, јер више нису смели да ме успављују због тога што сам била под тоталном анестезијом око 40 пута. Имала сам за последицу изливе на срцу и плућима. Било је стражно болно, али сам трпела. Знала сам да морам да преживим и да нећу дозволити да ме убије неки менискус и неки доктор без гриже савести, истиче Даница.

Пут опоравка, Фото: Приватна архива


Каже да је након неколико дана доктор из Новог Сада звао њеног оца да плати санитет, а да ниједног момента није питао за њу. Са друге стране, ортопед је њој слао поруке дајући јој инструкције да мора да хода на штакама, док су се лекари у Београду борили да јој спасу живот.

Уништени снови
-Рекла сам им да ми више не шаљу поруке, јер ме је то јако узнемиравало. На ВМА сам провела два месеца. Пила сам лекове за срце, за плућа, имала сам проблема са стомаком. Морала сам на још једну операцију због тога што су ми у Новом Саду одвојили мишиће од кости и то је морало да се споји. Ту операцију сам једва преживела, дуго се нисам будила из анестезије, али изборила сам се. После тога је уследио рад са физотерапеутима и могла сам мало да савијем колено, што до тада нисам могла уопште.

Фото: Приватна архива


Након тога су ми узимали кожу са леве ноге да ми стављају на десу. Изгубила сам десет килограма.
После два месеца борбе на ВМА пустили су ме кући. Пар дана сам била код куће, а онда сам кренула на рехабилитају на ВМА. Колено још увек не могу да савијем и питање је да ли ћу икада моћи и да ли ћу моћи да се бавим спортом, али вероватно се никада више нећу вратити на терен. Уништио ми је ногу, све снове које сам имала, шансу за нормалним образовањем, јер наставу сада пратим онлајн и много тога сам пропустила, наводи Даница.

Фото: Приватна архива


Каже да се физички осећа боље. Може да шета, али уз помоћ штака. Боли је колено и у мировању, док су током вежби болови неиздрживи. Међутим, психички се потпуно променила, изгубила је самопоуздање и сву радост коју је носила у себи.
М.М.

Најновији број

13. фебруар 2025.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa