О МАТУРИ...

Растао сам у генерацији чије су школовање пратиле многе недаће, које су за нас, децу, биле виша сила коју смо тада немо посматрали. Упркос томе, живот није пролазио поред нас. Заједно смо, често несвесно, стварали догађаје за памћење и чували љубави у бескрајном сјају невиног дечјег ока. Године смо остављали за собом, некако лако, или су оне изгубиле корак са нама. Успомене су се задржале тамо, у ходницима времена и далеким недодирљивим местима свести где извире живот. То су места где емоција оставља траг за собом кад се споји са космосом и спусти се на земљу попут пролећне кише. Кад прва кап те кише дохвати топао асфалт, онда кажемо да се родио незаборав.
У среду, 6. јуна, још једна генерација матураната “Лазине“ школе је створила незаборав. Свеже јунско вече угостило је сав њихов таленат, креативност, љубав, инат и пустило да им корак одјекује местом на којем су се први пут срели.
Своје последње вече у основној школи су провели баш ту, на платоу испред ученичког улаза. Били су покривени тамом неба и окружени онима који су осам година у њима кушали пламен стваралаштва, тражили путеве изазова и сигурном руком их водили ка светлости и циљевима. Осам година дуг пут се није сам од себе поплочао успоменама. Од прве сузе и неповерљивог погледа, прегазили су пут до дана, када схватамо да су полако почели да престају да буду деца.