ЗЛАТНИ СПЕЦИЈАЛИТЕТ ИЗ ОПАНКА

Златне потврде из Москве и Брисела. Успех беземљаша уз много љубави

Цео живот је посветио Мачви и родним Глушцима. Свој радни век провео је у Шапцу. Био је професор пољопривредне механизације на Вишој пољопривредној школи. За сваки посао потребна је добра воља, почео је своје излагање Момчило за „Глас Подриња“.
- Када сам дипломирао указала ми се прилика и добијем радну визу Холандске Владе. Тада се то звало као аниматор. Конкурисао сам и положио француски језик који је био услов. Петнаест дана пре поласка предомислим се. За такву одлуку имао сам озбиљан разлог, а звао се Мачва. Географски центар Мачве су Глушци, без којих не могу ни петнаест дана. Љубав према селу је огромна. Једноставно речено никада нисам успео да изађем из опанака, прича Момчило.
Професор механизације пронашао се у сточарству. Љубав према животињама је велика. Каже да нема мачванског дворишта без стоке.
- Гледао сам чиме бих могао да се бавим на селу, без иједног хектара земље. Прво сам гајио коке носиље. Тако сам ишколовао децу. То је оно врме када се радило за пет марака недељно. Продавао сам пет до шест јаја за марку, каже он.
Држао је и мешаону сточне хране. Ни то није било исплативо. После тога на ред су дошле овце. Пошто није могао да замисли да закоље јагње, одлучио је да купи једну козу.