Инфо

14. јун 2012.14. јун 2012.
ПРЕД ЖЕТВУ ПШЕНИЦЕ У ШАБАЧКОМ КРАЈУ

АМБАР ПУН НАДЕ

Од Тројица до Видовдана сељаци највише причају о житу. Те како је понело, те како се гушало, те колики је влат, те да ли ће изнети. О цени мало ко говори, а ратари би волели да знају шта ће добити за вишемесечни труд, велика улагања и већ праве рачуницу
Не ваља кад роди. Не ваља кад не роди. Џепови су нам све празнији. Некако смо лагоднији, кад је амбар пун жита. Само да нас онај од горе спаси, да не удари некаква пропаст, углас ће сељаци на малом раскршћу села Метковића у Мачви.
Ратаре највише мучи неизвесност. Жито је, како би они рекли, бар у шабачком крају стигло до руке. Комбајни само што нису ушли у њиве, а дугачки влатови, нове пшенице од тежине и благог ветра, лелујају на стабљикама, које су на неким њивама попустиле под теретом. Први откоси јечма су пали. Ако се по јутру дан познаје биће родна година. С друге стране сељаци су помало скептични.
- Овај овоземаљски Господ, мислим на државу, спасити нас неће...Питање је да ли и постоји. Вероватно ће наше жито, опет бити пошто-зашто. Па људи, мекиње су данас 22 динара по килограму, а наше жито стоји ко сунце јарко, каже Аврам Гишић из Белотића и бележи рачуницу.
- Само је припрема земљишта и остала пуна агротехника коштала сто десет хиљада динара по хектару. Без наше зараде, а подсетићу да је рад трајао неколико месеци уз принос од пет тона по хектару, (што је данас изузетно ) требало би да буде бар 25 динара по килограму. И то је сувише скромно. Једва да покрије трошкове, напомиње он.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa