За сваки подухват, срце је довољно

Последња мобилност у оквиру Еразмус плус пројекта Фондације Темпус „Од инвалидитета до видљивости“ („From disability to visibility“) чији је координатор Основна школа за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом „Свети Сава“ уједно је интегрисана у програм активности „Месеца инклузивне културе у Шапцу са међународним учешћем“ од 3. до 28. јуна подржаних од локалних институција културе, установа образовања и социјалне заштите.

Фото: Приватна архива

Прича о различитостима и аутентичности
-Дочекали смо наше госте из Румуније, Италије, Македоније и Грчке и одржали радионицу 27.јуна у предивном амбијенту Виле Албедо под називом „Ново лице столице“. Радионица је инспирисана књигом „Сто лица столица“ наше књижевнице Јасминке Петровић која је нам је прочитала неколико њених прича. Странице ове књиге издавача „Креативни центар“ осликала су 22 различита илустратора, а ми смо, слушајући приче на српском и енглеском у инклузивним групама, осликали 10 столица у намери да скренемо пажњу на различитости и аутентичност сваког појединца без обзира на његову сметњу или инвалидитет- рекла је координаторка пројекта Александра Вуковић Курдулић.

Фото: Приватна архива

Тродневна радионица „Господин Зид“ окупила је од 26. до 28. јуна пуно учесника. Прва фаза је обухватила припреме зида, затим подлогу, бојење, цртање, па опет бојење, док је завршна фаза подразумевала да сваки учесник остави свој траг, на свој посебан начин. Како наводи, радило се од раног јутра до касне вечери и ником ништа није било тешко. Последњег дана придружио им се и наш признати писац Дејан Алексић чија прича им је била инспирација за подухват дугачак 65 метара.

Фото: Приватна архива

-Ауторка мурала је слободна уметница из Београда Гордана Хајдин која није крила своју забринутост на почетку, али касније и своје одушевљење када су се прве слике појавиле. Комшилук је помагао, случајни пролазници су долазили да се фотографишу, а из дана у дана Господин Зид је добијао свој коначни изглед. Осим наших гостију из иностранства, у радионици су учествовали сви запослени школе, ученици и њихови родитељи. На самом почетку нам је деловало да је осликавање зида немогућа мисија у овако кратком временском року, међутим, када се толико људи прикључило, овај невероватан подухват је добио свој епилог у виду сјајног мурала који је немогуће дочарати једном фотографијом. Позивам вас да дођете и сами се уверите у лепоту овог Господина зида који више нема стида, као у причи Дејана Алексића- поручила је Вуковић Курдулић.

Незаборавно искуство
Додаје да још увек сумирају утиске, шаљу евалуације учесницима у пројекту и припремају извештај за Еразмус. Када занемаре сву администрацију која је саставни део сваког пројекта и када се осврну на реакције учесника током креативног процеса, путовања и дружења, искрено верују да је ово незаборавно искуство за све учеснике.

Фото: Приватна архива

-Овај пројекат је важан не само за локалну заједницу, већ обухвата шири аспект друштава свих земаља учесница, јер има позитиван утицај на статус ученика и лица са сметњама у развоју и инвалидитетом и то не само у систему образовања, већ у друштву у целости, што и јесте био један од његових главних циљева. Пре тачно две године на обуци за писање међународних пројеката у Букурешту били смо распоређени у групе у којима смо вежбали. Ником се ништа није писало, нацртала сам једно срце на средини огромног белог листа хартија и преузела улогу координатора групе који ће презентовати нашу идеју. Сви су се бацили на писање, а када је дошао ред на нас, ја сам само рекла да за почетак наша група има срце пројекта. Изгледа да је то срце било довољно- закључује Вуковић Курдулић.

Фото: Приватна архива

Дугачак је списак и оних којима дугује захвалност, па се могу објединити у учеснике пројекта, јер су на различите начине били део слагалице која је спојила делиће различитости у савршено јединство.