ЗА “ГЛАС ПОДРИЊА“: ДР МИЛИЦА ДЕЛЕВИЋ, ДИРЕКТОРКА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ ЈЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Изградња демократских институција, јача регионална сарадња и одржавање мира и стабилности у окружењу основне су карактеристике процеса приближавања Србије Европској унији, сматра проф. др Милица Делевић, директорка владине Канцеларије за европске интеграције. Она наводи да се испуњавањем критеријума које је Србији поставила Европска унија стичу услови економског и друштвеног напретка државе, укључујући при том и развој локалних самоуправа
Године изолације, ратови, економско и морално посртање земље створили су специфичне услове које Србија треба да превазиђе на путу ка европској породици народа. Јачање институција, развој цивилног друштва и боља регионална сарадња само су неки од услова које је потребно испунити како би се ублажили негативни ефекти прошлости.
- Свака земља има специфичан пут ка Европској унији зато што у унутрашњим политичким оквирима треба да испуни критеријуме који су предвиђени за чланство. Србија је део региона обухваћеног процесом стабилизације и придруживања, чије су основне одлике подстицање регионалне сарадње и испуњавање међународних обавеза. Специфичан пут Србије у евро интеграцијама у великој мери условили су наслеђени друштвени и политички проблеми. Током протеклих 12 година они су се манифестовали кроз односе Србије и Црне Горе у државној заједници, проблеме суочавања са прошлошћу који су били оличени у потреби сарадње са Хашким трибуналом и проблеме у вези са питањем Косова и Метохије - истиче проф Делевић.
Посебно осетљиво питање у евроинтеграцијама управо је однос Београда и Приштине. Према речима наше саговорнице, потребно је наставити започете преговоре и дијалог, који доприноси нормалном животу људи, посебно на северу Косова.
- Документа Европске уније, попут мишљења Европске комисије из октобра прошле године и Савета министара из децембра, садрже препоруке о потреби наставка дијалога Београда и Приштине. На основу тога, добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији и закључци Савета Европе ово питање недвосмислено постављају као приоритет, те се на основу тога очекује примена свега што је досадашњим рундама преговора и дијалогом договорено. Због тога, све оно што Европска комисија и државе чланице кажу о дијалогу ми у потпуности разумемо. То значи да ће се у наредном периоду наставити разговори који би требали да омогуће решење питања из области телекомуникација и енергетике као и подршку Еулексу да обавља мандат на читавој територији Косова и Метохије ““ наводи проф. Делевић.
Процес приближавања Европској унији, осим уређеног друштва, нуди могућност коришћења новчаних средстава из предприступних фондова, од чега директну корист могу имати локалне самоуправе.
- Постоје три најзначајније групе критеријума чијим се испуњавањем пружа могућност развоја како локалних самоуправа, тако и читаве државе. Ти критеријуми су политички, економски и административни. Политички критеријуми односе се на владавину права и поштовање демократских принципа и људских права. Економски критеријуми манифестују се кроз стварање услова за боље привредно окружење и унапређивање тржишне привреде, док се административни критеријуми односе на усвајање и поштовање европских стандарда. Највећа шанса за развој локалних самоуправа у процесу придруживања Европској унији лежи у могућности коришћења средстава из предприступних фондова ове заједнице држава. Не треба заборавити, процес придруживања Европској унији не зависи само од тога шта нама пружа Европска унија, већ, пре свега, од онога што ми сами за себе можемо да учинимо на том путу ““ закључује проф. Делевић.
- Свака земља има специфичан пут ка Европској унији зато што у унутрашњим политичким оквирима треба да испуни критеријуме који су предвиђени за чланство. Србија је део региона обухваћеног процесом стабилизације и придруживања, чије су основне одлике подстицање регионалне сарадње и испуњавање међународних обавеза. Специфичан пут Србије у евро интеграцијама у великој мери условили су наслеђени друштвени и политички проблеми. Током протеклих 12 година они су се манифестовали кроз односе Србије и Црне Горе у државној заједници, проблеме суочавања са прошлошћу који су били оличени у потреби сарадње са Хашким трибуналом и проблеме у вези са питањем Косова и Метохије - истиче проф Делевић.
Посебно осетљиво питање у евроинтеграцијама управо је однос Београда и Приштине. Према речима наше саговорнице, потребно је наставити започете преговоре и дијалог, који доприноси нормалном животу људи, посебно на северу Косова.
- Документа Европске уније, попут мишљења Европске комисије из октобра прошле године и Савета министара из децембра, садрже препоруке о потреби наставка дијалога Београда и Приштине. На основу тога, добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији и закључци Савета Европе ово питање недвосмислено постављају као приоритет, те се на основу тога очекује примена свега што је досадашњим рундама преговора и дијалогом договорено. Због тога, све оно што Европска комисија и државе чланице кажу о дијалогу ми у потпуности разумемо. То значи да ће се у наредном периоду наставити разговори који би требали да омогуће решење питања из области телекомуникација и енергетике као и подршку Еулексу да обавља мандат на читавој територији Косова и Метохије ““ наводи проф. Делевић.
Процес приближавања Европској унији, осим уређеног друштва, нуди могућност коришћења новчаних средстава из предприступних фондова, од чега директну корист могу имати локалне самоуправе.
- Постоје три најзначајније групе критеријума чијим се испуњавањем пружа могућност развоја како локалних самоуправа, тако и читаве државе. Ти критеријуми су политички, економски и административни. Политички критеријуми односе се на владавину права и поштовање демократских принципа и људских права. Економски критеријуми манифестују се кроз стварање услова за боље привредно окружење и унапређивање тржишне привреде, док се административни критеријуми односе на усвајање и поштовање европских стандарда. Највећа шанса за развој локалних самоуправа у процесу придруживања Европској унији лежи у могућности коришћења средстава из предприступних фондова ове заједнице држава. Не треба заборавити, процес придруживања Европској унији не зависи само од тога шта нама пружа Европска унија, већ, пре свега, од онога што ми сами за себе можемо да учинимо на том путу ““ закључује проф. Делевић.
Најновији број
11. април 2024.
