На температурама изнад 30C долази до успоравања процеса фотосинтезе а на температурама изнад 35C фотосинтеза се обуставља. Процес дисања воћака, у оваквим условима, је веома интезиван и при томе се више троше органске материје. То доводи до појаве негативног биланса фотосинтезе, односно биљке троше више органске материје него што створе у процесу фотосинтезе, па за последицу имамо плодове који немају довољан квалитет какав би требало да буде
Тропске температуре штетно утичу на квалитет и развој воћа, нарочито ако је све то праћено недостатком падавина и ниском релативном влажношћу ваздуха, чега смо сведоци. Овј негативни утицај, пре свега, произилази из чињенице да су оптимални временски услови за одвијање фотосинтезе температуре између 20-27C. На температурама изнад 30C долази до успоравања процеса фотосинтезе а на температурама изнад 35C фотосинтеза се обуставља. Процес дисања воћака, у оваквим условима, је веома интезиван и при томе се више троше органске материје. То доводи до појаве негативног биланса фотосинтезе, односно биљке троше више органске материје него што створе у процесу фотосинтезе, па за последицу имамо плодове који немају довољан квалитет какав би требало да буде.
Висoке температуре су праћене и појачаним сунчевим зрачењем, што доводи до појаве ожеготина, пре свега на плодовима и такви плодови немају никакву тржишну вредност, а стварају се ожеготине на листовима као и на кори дебла и новог прираста. Све то негативно утиче на плодове који пристижу за бербу у овом периоду али и на плодове који се беру касније током јесени. У овом периоду долази и до диференцирања рода за наредну годину и у овим екстремним лошим условима може се очекивати и мањи род за следећу годину.
Код јабука долази до смањеног наливања плодова, самим тим и смањења приноса и квлаитета плодова, отежаног чувања у скалдиштима и скраћеног периода чувања.
Код шљива долази до убрзаног дозревања и превременог опадања плодова, што је нарочито изражено код стабала која су заражена вирусом шарке.
Фото:Canva
Велики проблем, при појави високих температура и сушног периода, је интезивна појава штеточина, нарочито штетних гриња, чије је сузбијање знатно отежано због брзог стицања резистентности на хемијске препрарате.
Самањење штетног утицаја високих температура и недостатка падавина може се постићи применом наводњавања. Количина и норма заливања зависи од локалитета, типа земљишта, воћне врсте, узгојног облика, сорте, кондиционог стања воћака и других чинилаца. Наводњавање је потребно обављати правовремено и правилно, односно не треба претеривати како не би дошло до испирања хранива из земљишта, осиромашења површинског слоја ризсфере, забаривања земљишта, погоршања структуре и физичких својстава зељишта а самим тим погоршати и повећати штету на воћњацима, која је већ настала због високих температура. Мора се имати у виду да наводњавањем смањујемо штетан утицај високих температура и недостатка падавина али не можемо спречити штетан утицај високих температура на обустављање процеса фотосинтезе. Уз наводњавање засада обавезна мера је и појачано ђубрење органским и минералним ђубривима уз редовну контролу плодности земљишта.
Осим наводњавања оно што се може учинити у циљу заштите од високих температура јесте да се бирају источне и североисточне експозиције за подизање засада, које су нешто мање топле у пређењу са осталима, али то није могуће на равним теренима.
Такође добра заштита је и постављање мрежа за засену, односно употреба противградних мрежа, које могу снизити температуру ваздуха у воћњаку за три до пет степени, а смањује и могућност појаве ожеготина. Мора се само водити рачуна, да мерже за засену могу имати и негативан утицај у годинама са доста облачности, када могу да се јаве плодови слабије обојености и смањеном количином шећера. У таквом годинама треба склањати засену.
Поред свега горе наведеног, препоручује се и третирање засада са амино киселинама (FitoPin, CIRKON….) који се примењује у препорученим дозама и смањује стрес на биљкама.
Нај ефикасније је комбиновати, претходно, препоручене методе.
Фото:Canva
