Ради се о глобалном проблему. Велики број људи је оболео од ове болести и велики је број смртних случајева од ње. Тужно је што се болест шири и смртност је у порасту, а ми при том имамо огромно оружје у превенцији - вакцину, а пре вакцинације дијагностику
Светски дан борбе против хепатитиса обележен је 28. јула. Тим поводом у Заводу за јавно здравље Шабац одржана је конференција за медије на којој су говориле др Ана Пајичић, спец социјалне медицине, из Центра за контролу и превенцију болести и др Марина Малбашки, спец. медицинске микробиологије, начелница Центра за микробиологију ове установе.
На конференцији је истакнуто да је циљ обележавања овог дана подизање свести и разумевања вирусног хепатитиса и болести које он изазива. Др Ана Пајичић је подсетила да постоји пет типова хепатитиса - А, Б, Ц, Д и Е.
Фото: Canva
-Ради се о глобалном проблему. Велики број људи је оболео од ове болести и велики је број смртних случајева од ње. Нажалост, смртност је у порасту. Проблем је што хепатитис изазива упалу јетре. Вирус хепатиса Б, Ц и Д прелази у хронични облик и изазива хроничну инфекцију која може да се носи, а да пацијент при том нема никаве симптоме. Прогресијом ових болести могу да настану цироза и карцином јетре. Такође је велики проблем и преношење хепатитиса са мајке на бебу. Тужно је што се болест шири и смртност је у порасту, а ми при том имамо огромно оружје у превенцији - вакцину, а пре вакцинације дијагностику. Светска здравствена огганизација има за циљ да до 2030. године стави под контролу и искорени ове опасне болести, рекла је др Пајичић.
Како је др Пајичић навела, на глобалном нивоу постоји огроман број недијагностификованих и нелечених особа које живе са хепатитисом. Већина симтома се појављује тек када је болест узнапредовала, а већина оболелих открије да има хепатитис тек када развије озбиљно обољење јетре или рак.
-Већина људи не осећа никаве симптоме када се новоинфицира. Неки имају акутну болест са симптомима који трају неколико недеља, то су: жутило коже и очију, тамни урин, осећај умора, мучнина, повраћање, бол у стомаку. Тежак акутни хепатитис може довести до отказивања јетре, што може узроковати смрт. Иако ће се већина људи опоравити од акутне болести, неки пацијенти са хроничним хепатитисом Б ће развити прогресивно обољење јетре и компликације, наводи др Пајичић.
Епидемиолошки подаци у Србији Током 2023. године пријављена су укупно 392 случаја хепатитиса, што је резултат боље евиденције, омогућеног тестирања и ране дијагностике, која доводи до бољег исхода лечења ако се болест открије на време. Током исте године хронични хепатитис Ц регистрован је код 190 особа, односно око три особе на 100.000 становника. Исте године у Републици Србији било је пет пријављених смртних исхода, подаци су Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“. Од почетка ове године, укупно су пријављена 253 случаја хепатитиса Б и Ц. Најучесталији су пријављени случајеви са дијагнозом хроничног хепатитиса Ц, укупно 98, а следе пријављени случајеви са дијагнозом акутног хепатитиса Б. Забележен је један смртни исход од почетка године.
Др Марина Малбашки је истакла да се у ЗЗЈЗ, поред досадање серолошке дијагностике, ради и молекуларна, те да је ПЦР (Пи Си Ар) дијагностика најбржа најпрецизнија и најпоузаднија. Захваљујући овом методу време успостављања дијагнозе је вишеструку краће.
-Поред детекције самог вируса ПЦР дијагностика одређује и количину самог вируса у узорку. Битна је у раној дијагностици због тога што врло брзо од појаве инфекције може се детектовати у узорку. Аутоматизована и утицај човека је ту смањен на минимум. Поред дијагностике значајна је и праћењу тока инфекције, прогнози болести и праћењу тока терапије. Ми смо од прошле године увели нов лабораторијски информациони систем, где смо побољшали здравствену услугу пацијентима и смањили смо редове чекања, а клиничарима смо омогућили да од наших извештаја буду на само један клик. То омогућава да пацијенти добију адекватну терапију, побољшају исход лечења и убрзају терапијски успех, рекла је др Малбашки.
Фото: "Глас Подриња"
Вакцинација против хепатитиса Б у Србији је обавезна од 2002. године.
Центар за микробиологију ЗЗЈЗ дијагностификује и панел сексуално преносививих болести, респираторних, врши генотипизацију 15 ХПВ генотипова и врши бројне друге анализе, а однедавно овде се може проверити и да ли је крпељ који се на неког закачио био заражен.
Фото: Canva
Фото: "Глас Подриња"
