„Дефинитивно долази до климатских промена које ће довести до тога да ће морати да се мења структура биљне производње, односно технологија производње. Надам се да ће проћи доста година док код нас не буде могло да успева тропско воће за комерцијалне намене“, каже Милорад Јоцковић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе Шабац
Све топлија лета и зиме са све мање хладних дана условили су да све чешће и код нас виђемо тропске биљке. За сада их људи гаје као украсе у двориштима, а да ли је реално да ћемо у догледно време на пијацама имати лимун из Мачве и банане из Поцерине?
Милорад Јоцковић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе Шабац каже да ћемо још дуго ћемо остати код ових воћних врста које сада гајимо, само што ће се мењати сортимент и тражиће се оне које су отпорније на високе температуре.
-Дефинитивно долази до климатских промена које ће довести до тога да ће морати да се мења структура биљне производње, односно технологија производње. Ако желимо да задржимо старије сортименте воћа морамо их подизати на већу надморску висину. Са већом надморском висином температуре су ниже.
Фото: Приватна архива
Увек је било правило да приликом избора воћне врсте и сорте унутар воћне врсте треба бирати надморску висину сходно климатским потребама. Међутим, са променом надморске висине долазимо у проблем да су мање могућности наводњавања, теже је копати дубинске бунаре, мањи су капацитети воде, наводи Јоцковић.
Наш саговорник подсећа да су воће и винове лозе дугогодишњи засади, да би се створила нека нова сорта мора да протекне известан број година. Институти и факултети раде на томе, али и када се створи мора да се испита да ли то код нас може да даје задовољавајуће резултате за производњу. Истиче да је код производње битан једино економски интерес и зато воће треба да има довољно рода и да тај плод жели неко да купи.
Упорност у воћарству се увек исплати -Постоји кванитет и квалитет производа и јесте квалитет на првом месту, али нажалост, код масовне производње нема неке значајније разлике приликом откупа за квалитетније производе. Увек саветујем произвођаче да је боље да раде на мањој површини, али да примењују све агротехничке мере до краја и да мора да издржи из године у годину. Увек се погоде године које не само да врате улагања, него много више од тога, каже Милорад Јоцковић.
-Клима нам се мења ка медитеранској. Код нас се већ дуже време банане саде по двориштима као декорација, украсно биље. Не знам да код нас има комерцијалних засада. Надам се да ће проћи доста година док код нас не буде могло да успева тропско воће за комерцијалне намене. Лимун се гаји, али се на нижим температурама уноси у затворене просторије да презими. Агруми могу да се гаје код нас у контролисаним условима и издржавају температуре до минус пет до десет степени. Код нас су такве зиме све чешће и за размишљање је да у перспективи дође до озбиљнијих покушаја да се цитруси гаје. Још увек имамо ледене дане у току зиме и то је ограничавајући фактор, наводи Јоцковић.
Додаје да не постоји ниједна биљна култура да се негде не може гајити, само је питање економске исплативости. Ако је цена коштања већа од продајне или једнака то се не исплати радити.
-За воће које се код нас иначе гаји треба размишљати о сортименту и тражити оно што може да издржи више температуре, бирати експозицију и мора се унапредити технологија производње. Противградна заштита не штити само од града него штити и од директног зрачења, каже Јоцковић.
Наводи да је малина имала највеће штете на нашем подручју због климатских фактора. Објашњава да су дуге топле јесени и топле зиме условиле да малина не може добро да се припреми за род и да су приноси катастрофални.
-Последњих година је била висока цена малина и људи су много улагали у њу, а то није дало резултат. Јагода није имала толики стрес, али је ове године било карактеристично да је јагода под пластеником и она напољу стигла у неколико дана разлике. Људи који су гајили у пластеницима много су више уложили, али нису остварили толику добит. Висока температура наноси штету купини, долази до појаве ожеготина. Плантаже купине и малине ретко имају противградну заштиту, односно засену, постоје мреже и за то посебно. Такође се и код јабуке стварају ожеготине на плоду. Уколико нема засену, тај плод нема економску вредност. Последњих година јабука иначе има ниску цену и слабије се улаже у њено одржавање, биљка физиолошки слаби и због свега тога има последица. Тамо где су лошији засади шљиве долази до температурних шокова и шљива одбацује плод да би преживела. Због повећања температуре смањен је принос. Када је засад у лошијем кондиционом стању све му смета и ниске и високе температуре. Међутим, да би људи добро одржавали засаде некада су на губитку, каже Милорад Јоцковић.
Због измењених климатских фактора ове године све воће је стигло пенаестак дана раније.
Фото: Приватна архива
