ЕКОНОМСКИ ПРОБЛЕМИ У СРБИЈИ
Велики број економских аналитичара у Србији данас непрекидно понавља да је за излазак из кризе неопходно променити привредни амбијент, поправити пословно окружење, спровести институционалне и структурне реформе. Савети се даље настављају препорукама да је потребно повећати извоз и прилив страних инвестиција
Ове препоруке се могу упутити готово свим државама у свету, па се веома лако може постати и међународно признати експерт за економију. Аналитичари, које уопште не интересује реално чињенично стање у привреди, имају своје истакнуто место у држави. Изласком из своје научне сфере и попуњавањем медијског простора јаловим теоријама и апстрактним изразима, они чине лошу услугу и себи, и друштву. Ако желе да буду од користи, аналитичари који се баве економским проблемима морају указивати на грешке економског система, морају их идентификовати до детаља, објаснити механизме који су Србију увели у ову кризу, давати конкретне предлоге како да се те грешке отклоне и предложити мере за опоравак привредног система.
Трошење девизних резерви се догађа у периоду погоршавања платног биланса изазваног вишегодишњим растом трговинског дефицита. НБС не сме дозволити сасвим слободно формирање динара на девизном тржишту. Неопходно је извршити брзу депресијацију динара, тако што се мора одредити равнотежни курс, а одмах затим одредити и зона у којој ће се тај курс бранити од шпекулативних напада. Депресијација или пад вредности динара довела би до ситуације да банке морају да отписују део потраживања и репрограмирају кредите привреди и грађанима. Одређени број предузећа би отишао у стечај, али би се створили услови да остатак привреде преживи. Банке би готово сигурно имале велике губитке, које би држава морала делом да санира, али би терет санације био подељен на банке, дужнике и државу. Без овакве санације, постоји велика шанса да пропадну и они који су се могли спасити. По моме мишљењу овај процесс би требало убрзати, јер се од њега не може побећи. Ако се ове тешке и болне мере, које су годинама одлагане, не спроведу, цена њиховог не спровођења у будућности биће далеко већа.
Ове препоруке се могу упутити готово свим државама у свету, па се веома лако може постати и међународно признати експерт за економију. Аналитичари, које уопште не интересује реално чињенично стање у привреди, имају своје истакнуто место у држави. Изласком из своје научне сфере и попуњавањем медијског простора јаловим теоријама и апстрактним изразима, они чине лошу услугу и себи, и друштву. Ако желе да буду од користи, аналитичари који се баве економским проблемима морају указивати на грешке економског система, морају их идентификовати до детаља, објаснити механизме који су Србију увели у ову кризу, давати конкретне предлоге како да се те грешке отклоне и предложити мере за опоравак привредног система.
Трошење девизних резерви се догађа у периоду погоршавања платног биланса изазваног вишегодишњим растом трговинског дефицита. НБС не сме дозволити сасвим слободно формирање динара на девизном тржишту. Неопходно је извршити брзу депресијацију динара, тако што се мора одредити равнотежни курс, а одмах затим одредити и зона у којој ће се тај курс бранити од шпекулативних напада. Депресијација или пад вредности динара довела би до ситуације да банке морају да отписују део потраживања и репрограмирају кредите привреди и грађанима. Одређени број предузећа би отишао у стечај, али би се створили услови да остатак привреде преживи. Банке би готово сигурно имале велике губитке, које би држава морала делом да санира, али би терет санације био подељен на банке, дужнике и државу. Без овакве санације, постоји велика шанса да пропадну и они који су се могли спасити. По моме мишљењу овај процесс би требало убрзати, јер се од њега не може побећи. Ако се ове тешке и болне мере, које су годинама одлагане, не спроведу, цена њиховог не спровођења у будућности биће далеко већа.
Најновији број
18. април 2024.
