ЗЛОНАМЕРНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ НАЦИОНАЛИЗМА

“Шовинизам, то је лоше васпитање нације. Космополитизам, то је одсуство сваког васпитања. Интернационализам, то је принудни рад нације за њој непознате циљеве“

Наравно, овакве тврдње полазе од погрешне и злонамерне дефиниције национализма, као мржње према другима, а не национализма као љубави према својој нацији, а такође занемарују чињеницу да национализам не мора да наноси штету другој нацији. Уколико се индивидуални осврти и анализе и држе одређених теоријских модела, уз нужна прећуткивања понеке чињенице ради навијања “истине“ на своју страну, то није случај са активистима невладиних организација које наступају много жешће и са крајње сумњивим аргументима. Једна од невладиних организација задужена за борбу против руског национализма јесте “Информационо-аналитички центар “СОВА“ (што би требало да асоцира на мудрост). “СОВА“ развија живу антируску делатност и у шта спада активна борба против руског национализма.“ За активисте и идеологе “СОВЕ“ руски национализам има следеће карактеристике: насилан је, мрзи становнике пореклом са Кавказа, антисемитски је усмерен и верски нетолерантан. Ако погледамо аргументацију којом активисти “СОВЕ“ поткрепљују своје тврдње запазићемо да није заснована на научним аргументима, већ произвољним и идеолошким ставо-вима преузетим од налогодаваца и финансијера, а јавно је образложена писањима и емитовањима средства за масовну комуникацију (извештајима новина, телевизија, радија и сл., при чему је власништво истих тих медија најчешће у рукама оних који и финансирају невладине организације) која излазе или имају место емитовања на територији Русије. Према описаном критеријуму, “стручњаци“ “СОВЕ“ су забележили пораст насиља мотивисаног националном нетрпељивошћу Руса ка другим нацијама (при чему терористичке акте Чечена и исламиста усмерене против Руса не узимају као пример обрнуте националне нетрпељивости). Наиме, медији су 2003. године 20 убистава описали као убиства са националним и религиозним мотивима. (Узимање синтагме “национална нетрпељивост“ за образац истраживања, а потом без образложења проширити своја објашњења и на религију није ни методолошки, ни морално оправдано. Ако је истраживање везано за националну и верску нетрпељивост, онда се то мора на почетку нагласити. На овај начин јасна је само недоследност активиста “СОВЕ“. Други проблем је методолошки. Наиме, није оправдано узимати само медијске извештаје за основу своје анализе, при чему се потпуно заобилазе извештаји полиције и судова. Иначе, у науци није дозвољено да се аутор(и) у свом раду позивају само на медије)...