ИЛИЈА МИТРИЋ, ПРОТОЈЕРЕЈ
ВИДОВДАН
Један од највећих српских празника. У храмовима биће уприличене Литургије Светом великомученику цару Лазару и свим светим мученицима српским од Косова до данашњег дана
Видовдан је велики празник и велика тајна за нас Србе. О историји Видовдана и Косовском боју боље од мене говоре историчари. О тајни и невидљивом значају Видовдана лакше је ћутати него говорити, а повод је такав да је једноставно немогуће не говорити.
Може ли ико да замисли сељака како излази на њиву да заоре прву бразду а да зна да ништа од те летине неће сакупити, и не само да излази да оре, него свакодневно обрађује њиву а зна да плодове неће сакупљати. Може ли ико да замисли радника како предано и свакодневно ради свој посао а зна да ништа неће произвести. Како назвати овакву појаву па најблажим речима узалудним послом, а лако се може употребити и нека друга реч.
Но не чини сељака сељаком то што сабира плодове, него то што обрађује земљу, и не чини радника радником готов производ или плата коју добија, већ рад га чини радником. Тако не чини ни човека човеком то што побеђује, него то што се бори. То је знао и онај чију мученичку смрт данас прослављамо свети Кнез Лазар. Људско је се борити а само Бог побеђује све.
Човек ако се не бори, не живи, а о победи и победницима одлучује искључиви Бог и то не понекад по степену уложеног труда, него по неким мерилима нама понекад непознатим. Тако понекад пораз буде победа, победа буде пораз, кад изгубите више добијете а кад добијете некада све изгубите.
Тврд је ово орах за оне који својим једнодневним животом покушавају да схвате вечност, и за оне који једино победу схватају кроз туђе поразе, а успехе кроз материјалну награду било које врсте, макар она била и територија једног народа и успон његове државе.
Због ових и оваквих тајни Косово је битно за Србе, а Косовска битка начин постојања за наш народ. Косово је срце Србије, име за њену душу јер је поприште битке која се и данас води, води се у сваком човеку, зато Косовска битка није ни завршена.
Може ли ико да замисли сељака како излази на њиву да заоре прву бразду а да зна да ништа од те летине неће сакупити, и не само да излази да оре, него свакодневно обрађује њиву а зна да плодове неће сакупљати. Може ли ико да замисли радника како предано и свакодневно ради свој посао а зна да ништа неће произвести. Како назвати овакву појаву па најблажим речима узалудним послом, а лако се може употребити и нека друга реч.
Но не чини сељака сељаком то што сабира плодове, него то што обрађује земљу, и не чини радника радником готов производ или плата коју добија, већ рад га чини радником. Тако не чини ни човека човеком то што побеђује, него то што се бори. То је знао и онај чију мученичку смрт данас прослављамо свети Кнез Лазар. Људско је се борити а само Бог побеђује све.
Човек ако се не бори, не живи, а о победи и победницима одлучује искључиви Бог и то не понекад по степену уложеног труда, него по неким мерилима нама понекад непознатим. Тако понекад пораз буде победа, победа буде пораз, кад изгубите више добијете а кад добијете некада све изгубите.
Тврд је ово орах за оне који својим једнодневним животом покушавају да схвате вечност, и за оне који једино победу схватају кроз туђе поразе, а успехе кроз материјалну награду било које врсте, макар она била и територија једног народа и успон његове државе.
Због ових и оваквих тајни Косово је битно за Србе, а Косовска битка начин постојања за наш народ. Косово је срце Србије, име за њену душу јер је поприште битке која се и данас води, води се у сваком човеку, зато Косовска битка није ни завршена.
Најновији број
18. април 2024.
