Штете на пољима

Глодари у пољима често стварају велике проблеме уколико их не сузбијамо правовремено и организовано, обухватајући што веће површине. Пољски глодари, од којих су код нас доминантне следеће врсте: пољска волухарица, пољски миш, хрчак и слепо куче – уништавају усеве, оштећују засаде, загађују и оштећују ускладиштене производе. Осим тога, глодари су и вектори бројних болести.

Већина је активна током целе године. Глодари су присутни свуда, како у руралним тако и у урбаним срединама. У пољу, усевима, воћњацима, виноградима, стајама, магацинима, простору за рад и становање. Убрајају се у групу повремено економски значајних, до врлозначајних штеточина. Пољски глодари су најопаснији у јесен и рано пролеће када својим активностима могу изазвати пресејавање младих усева озимих форми стрних жита. Од гајених биљака највише страдају луцерка, детелина и стрна жита. Према проценама штета, једна пољска волухарица у току једне године може да поједе више од седам килограма хране, а копањем ходника и нагризањем подземних делова биљака оштети још 4 до 5 кг. У годинама најезде пољских мишева штете на парцели могу износити и 100%, нарочито ако се не предузму мере сузбијања. Глодари највеће проблеме у пољу наносе у периоду од јесени (ницање усева) до пролећа, а усеве оштећују прегризањем младог лишћа око својих јазбина стварајући лако уочљиве оазе. Последњих година долази до њиховог пренамножавања и појаве оштећења на великим површинама, што је немерљиво. Дератизацију је најбоље спроводити у току и непосредно после јесење сетве стрних жита. Период након ницања пшенице је најидеалније време за систематско сузбијање штеточина. За ову сврху најбоље је користити препарате који као супстрат имају пшенични мамак на бази цинка. Ови препарати имају кратак период распада те у малој мери могу да нанесу угинућа.

Дератизацију је најбоље изводити на отвореним пољима обухваћеним што већим површинама (обухватити осим гајеног усева на парцели простор око парцеле, као и суседне парцеле)
Врши се тако што се зрневље пшенице са родентицидом убацује у рупе које мишеви копају ради скровишта-активне рупе, након чега је потребно затворити рупу груменом земље. Смањење популације након третмана може се очекивати већ за недељу дана. Посредством дератизације, долази се до смањивања штете на усевима стрних жита. Смањује се њихов популациони број који доприноси да материјалне штете буду неприметне.

Дератизација на њивама као мера сузбијања глодара и мишева требала би да буде у плану сваке године, како на поседима малих, тако и великих пољопривредних произвођача.