Окосницу шабачког триа ЛУ чине: Марио Ђурић (бас), Живорад Поповић (бубњеви) и Иван Билан (гитара и вокал). Бенд је настао 2021. године из жеље да се њихова музика чује и да једног дана буду на листи најпознатијих у Шапцу, кажу у шали чланови бенда.
Недавно су издали и свој први дебитантски студијски албум под називом „Не могу ништа сам“. Албуму су претходиле три сингла, а након сарадње са продуцентом Урошем Милкићем.
На питање због чега су одабрали име и ЛУ и какву оно причу, симболику носи, у свом стилу одговарају. Иван: Било нам је потребно име за свирку, смислили смо у пет минута. Предложио сам, остали су прихватили. Мада, један португласки бенд с почетка 2000-их има исто име и милионске прегледа песама на YT, тако да можда симболика постоји. Али морам да нагласим да није скраћеница од Луцифер.
Живорад: За јавност, име је мистично и има супер причу како је настало.
Фото: Павле Ранковић
Продуцент предложио је издавачу да послуша ЛУ, те је тако дошло до сарадње и првог албума. “Не могу ништа сам” је прво издање из едиције Зелени качкет, која у оквиру колектива Поп депресија-Кишобран-Андерклас промовише младе бендове и њихову музику.
Звук који су ЛУ креирали заједно са продуцентом идејно је много ближи Брзим бендовима Србије, него данашњим Хали Гали херојима (и антихеројима), истичу из продуцентске куће „Поп депресија“.
За њихову музику кажу да су „гитаре доминантне уз карактеристичан Иванов глас, али да је ритам секција та која причу вуче на своју страну и често решења спонтано налази у фанку или регеу, док мелодија избија и током највеће какофоније, а топлина се разлива кроз све песме“. Аутор текстова је управо Иван (вокал и гитара).
Фото: Павле Ранковић
Иван: Свирамо рок. Сматарамо да није потребно строго дефинисати жанр. Трудимо се да наша музика буде слушана, да не мора да буде окрактерисана као алтернативни рок или инди или нешто треће. Живорад: Могао бих да кажем да је наша музика сажетак наших искустава у животу. Остављамо слушаоцима да сами пронађу своју поруку и емоцију. Милслили смо да ћемо привући своју генерацију, али се испоставило да на наступе долазе и млађи и старији.
Пре званичког изласка албума бенд је имао наступ на Exit-у. Букирани су датуми за свирке у Београду. Живорад: Када смо почињали, имали смо идеје, жеље и сада се све то реализовало. Корак по корак, али напредујемо. Песме, албум, свирке. Наступали смо и са Гоблинима у КСТ-у. То нам је било посебно искуство, јер смо их као клинци слушали.
Иван: У плану је да снимимо још неколико спотова. За њих је до сада био задужен Шачанин Илија Петровић. Такође, наредне године су фестивали у фокусу.
Сматарају да Шабац има добру музичку сцену, те да ће вероватно 2024. година бити једна од најплодоноснијих за локалне бендове.
Не могу ништа сам Никад не причам ником Шта ми се дешава сад И мислим могу све сам, могу све сам, ма могу све сам
Бескрајан круг око града Ходам сам, музика у ушима У глави иста прича Нема решења, а више немам стрпљења И мислим могу све сам, могу све сам, могу све сам, могу све сам
Не могу ништа сам Не могу сам Нек буде да сам слаб Молим те дођи сад Не могу ништа сам
Иван: Мислим да је боља ситуација него раније. Због амбиције и кративности младих људи. Није лако изаћи из локалних оквира. Ми смо имали срећу, те се наше песме могу чути на Рок радију, Радију 202.
Живорад: Има сигурно седам младих ауторских бендова. То су: Спрж, Вермилион, Енкор, Катул ферман, Андреjин крст, Соба смрди све. Можда нису толико видљиви широј јавности јер Шабац нема место где могу да свирају. Најчешће Мото клуб „Чивија“ излази у сусрет, те даје простор за свирке и Културни центар.
Фото: Павле Ранковић
Фото: Павле Ранковић
