Пробудимо машту у себи

Колико разумемо себе и свет око себе, колико смо селективни у односу према ономе што свакодневно бирамо да слушамо, а колико смо то у стању да предочимо деци, само су нека од питања која је себи поставила ауторка књиге „За читање и зачикавање“ Ана Исаковић у процесу њеног настајања. Кроз песме, загонетке и игре речима, одлучила је да приближи деци и одраслима лепоте детињства и креативне игре. Најмлађи су дали свој допринос и њихови одабрани радови нашли су се међу корицама.

Деца као инспирација
-У креирању књиге учествовали су и ученици ОШ „Јанко Веселиновић“ из Црне Баре. Деца су добила задатке да осликају теме инспирисане песмама из књиге. Било је то дивно искуство и за њих и за мене јер су све сагледали кроз своје очи и доживљаје. Све је почело када је моја пријатељица Катарина Кулезић, која је радила рецензију књиге, понудила моје песме школи у Црној Бари. Деца су то с одушевљењем прихватила- напомиње ауторка.

Фото: Приватна архива

Идеја се, каже, родила из потребе да у себи пробудимо дете које смо некада били.

-Верујем да ћемо, када ослушнемо оно што нам недостаје, лакше разумети нашу децу. Инспирацију сам проналазила у себи, у томе шта ми је било потребно у детињству и трудила сам се да кроз песме и мисли дочарам ту потребу. Желела сам да кроз књигу пробудим машту и игру код млађих и старијих читалаца- истиче она и додаје да је рад на књизи трајао око две године.

-Писање песама ми је било велико задовољство. Писала сам их у ходу, бележила на телефону, а на крају све прекуцавала на писаћој машини. Та игра речима и звуцима ме подсећала на детињу радост и неспутаност- наглашава Исаковићева.

Фото: Приватна архива

Заједничко време
„Да се разумемо, књига која је пред вама је позив да се велика деца уозбиље и чују мале људе. Довитљиве и веште игре речи једног детиње богатог и разиграног духа су вас зачикавале. У време када се човеков рад и стварање своде углавном на оно што је комерцијално и оно што му пре свега може донети опипљиву материјалност, Ана даје све од себе да вас, као читаоце књиге, добро испровоцира да поразмислите о важним темама. Она не бира свог читаоца. Оставља читаоцу да изабере ову игру“, поручује мастер професор књижевности Катарина Кулезић у рецензији књиге.

Иако је првенствено писана за децу, ауторка књиге верује да ће у њој уживати и одрасли.

-Поред песама, ту су загонетке и брзалице, што књигу чини забавном за све генерације. Замислила сам је као средство за заједничко време родитеља и деце- уместо екрана, књига може постати начин да се повежемо кроз игру. Данас су деца све више заокупирана технологијом, што мења њихов начин игре. Верујем да је моје детињство било једноставније и безбрижније, јер сам одрасла на селу. Мој син је, с друге стране, одрастао у граду, и иако технологија има своје предности, сматрам да би деца требало да имају слободу избора и свесно бирају садржаје које прате. Књига је, на неки начин, мој покушај да подстакнем децу на размишљање и на то да бирају оно што им може помоћи да се развијају- објашњава она.

Фото: Приватна архива

Спознати себе
Ана Исаковић рођена је у Лозници, 1. марта 1986. године. Мајка је тинејџера Вука и супруга Дарка Исаковића, који јој је велика подршка и захваљујући његовом разумевању, могла је да се посвети овој књизи. Кроз загонетке и мисли жели да подстакне децу да размишљају својом главом. Нажалост, често нисмо свесни шта чујемо и усвајамо свакодневно, и зато жели да читаоци ове књиге сами себи поставе та питања на крају дана и тумаче свет око себе.

-Питање је колико се једни са другима разумемо и колико покушавамо једни друге да разумемо. Одатле је негде полазна тачка да сам, прва ја као мајка тинејџера, себи покушала да судим, то ме на неки начин пробудило и подстакло да напишем књигу. Јер, то негде буди и свесност и о себи и спознају и колико ћемо помоћи и нашој деци да спознају себе. И не само деци, него свима нама. Ретко ко од нас одраслих и деце се запита шта је то чуо у току дана, а камоли да то протумачи. Онда им ми дођемо као неке судије за прекршаје, а у ствари и ми први себи не судимо довољно у том смислу и ту долази до неспоразума- подвлачи Ана Исаковић.

„Када сте прочитали песме, играли загонеткама и брзалицама, поразмислили о мислима на крају Анине прве књиге, остаје вам само једно- да дорастете до оног детета у себи. Све је могуће. Потребно је само мало вере“, закључује рецензенткиња Катарина Кулезић.