Тишина једини коментар

Када је Раднички гостовао у ондашњем Совјетском савезу, текле су године пред пад Берлинског зида. Југославија је била запад локалном становништво које није знало шта значи прећи границу. Раднички је имао одличан смештај, хотел са базеном и сауном, међутим мало коме је то било занимљиво. Много интересантније било је где и шта набавити, а посебно како да се жвакаће гуме, најлон чарапе, фармерке нађу у рукама „локалаца“ који су од првог дана „опседали“ Шапчане. Показали су фудбалери том приликом изузетан дар за трговину, а посебно су се истицали Прија и Аца. Од зараде се куповало све што се могло понети.

Ипак, сећајући се те турнеје, враћају се најпре тешке слике редова пред продавницама мешовите робе где је по педесетак људи стрпљиво чекало, колико год треба да дође на ред, надајући се да ће имати шта да понесе у торбама. Брана Михајловић није могао да игнорише своју радозналост и упутио се преко реда да би видео шта је то што вреди толиког чекања. Иако су се људи бунили због заобиласка свих, успео је да објасни како је странац и да само жели да погледа шта је у понуди. Трајала је расправа међу људима о већ некој актуелној теми, када је Брана изашао и затечено рекао: „У продавницу је стигао само један свињски бут“. Без речи неколико чланова Радничког који су били у близини отишло је затечено таквим стањем.