ДОБИТНИК НАГРАДЕ “ВАСКО ПОПА“ ТОМИСЛАВ МАРИНКОВИЋ
СМИСАО ЧИНЕ МАЛЕ СТВАРИ
У градској кући у Вршцу, прошлог петка, Томиславу Маринковићу, песнику из Липолиста, свечано уручена најпрестижнија српска награда за поезију “Васко Попа“
У конкуренцији од око 90 издања штампаних у прошлој години, стручни жири у саставу Радивоје Микић, председник, Душан Белча и Душко Новаковић, чланови, донео је одлуку да престижно признање “Васко Попа“, додели Томиславу Маринковићу, песнику из Липолиста за збирку песама “Обичан живот“.
По мишљењу књижевних критичара, Маринковић је један од најистакнутијих српских песника данашњице. До сада је објавио седам књига. Песме су му превођене на руски, јапански и шпански језик. За збирку песама “Школа трајања“ понео је награду “Бранко Миљковић“, за песму “Бројеви“ награду “Заплањски Орфеј“, док је за “Обичан живот“ овог пролећа, добио и признање“ Мика Антић“.
-Када пишеш не мислиш на награде. У искреним тренуцима стварња, на тријумфе не рачунаш. Унутрашњи глас се на њих не осврће, поезија би се рађала и без тога, али прво велико признање, награда “Бранко Миљковић“, улила ми је храброст да на том свом песничком путу истрајем, и велику дозу одговорности за оно што пишем. Сада када је поред мог имена и име великог “Васка Попе“, више нема места лежерности, мој одност према личном раду постаје још строжи.
За Вашу награђену збирку “Обичан живот“ коју је издао Културни центар Новог Сада Слободан Зубановић је написао: “Књига слави обичан живот, велича и издваја оне тренутке који пролазе мимо нас, тихо и неприметно учествујући у нашим животима ““ на онај исти начин који то чине и оне бучне, наметљиве ствари које га величају.“ Шта је то што вас толико фасцинира у свету свакодневице, што скоро без изузетка надражује ваш стваралачки дух?
- Свакодневни живот, или свет обичних малих ствари који се налази у нашој близини је увек повод за песму. То је окружење од којег се увек полази у трагању за највећим животним истинама. Од ситница је живот саткан, а ја у својим песмама трагам за њиховим дубљим значењем. Односно, тежим да кроз тај мали, свакодневни свет докучим смисао целог живота.
По мишљењу књижевних критичара, Маринковић је један од најистакнутијих српских песника данашњице. До сада је објавио седам књига. Песме су му превођене на руски, јапански и шпански језик. За збирку песама “Школа трајања“ понео је награду “Бранко Миљковић“, за песму “Бројеви“ награду “Заплањски Орфеј“, док је за “Обичан живот“ овог пролећа, добио и признање“ Мика Антић“.
-Када пишеш не мислиш на награде. У искреним тренуцима стварња, на тријумфе не рачунаш. Унутрашњи глас се на њих не осврће, поезија би се рађала и без тога, али прво велико признање, награда “Бранко Миљковић“, улила ми је храброст да на том свом песничком путу истрајем, и велику дозу одговорности за оно што пишем. Сада када је поред мог имена и име великог “Васка Попе“, више нема места лежерности, мој одност према личном раду постаје још строжи.
За Вашу награђену збирку “Обичан живот“ коју је издао Културни центар Новог Сада Слободан Зубановић је написао: “Књига слави обичан живот, велича и издваја оне тренутке који пролазе мимо нас, тихо и неприметно учествујући у нашим животима ““ на онај исти начин који то чине и оне бучне, наметљиве ствари које га величају.“ Шта је то што вас толико фасцинира у свету свакодневице, што скоро без изузетка надражује ваш стваралачки дух?
- Свакодневни живот, или свет обичних малих ствари који се налази у нашој близини је увек повод за песму. То је окружење од којег се увек полази у трагању за највећим животним истинама. Од ситница је живот саткан, а ја у својим песмама трагам за њиховим дубљим значењем. Односно, тежим да кроз тај мали, свакодневни свет докучим смисао целог живота.
Најновији број
18. април 2024.
