Фото: Глас Подриња
Отворена изложба „Ехо прошлости“ Драгана Мартиновића Мартина
Мајсторска рука визионара
Културни центар Шабац на најлепши начин завршава богат излагачки програм за ову годину. Сликар непрекидног континуитета пола века стваралаштва обележиће наредне године
Самосталном изложбом „Ехо прошлости“ Драгана Мартиновића Мартина Галерија Културног центра Шабац на најлепши начин завршава богат излагачки програм за ову годину. Сликар непрекидног континуитета пола века стваралаштва обележиће наредне године. Иако рођен у Богатићу, у Мачви, с правом је доживљен као припадник шабачке ликовне сцене, будући да је баш у нашем граду започео свој ликовни пут. Излагао је широм света и дела му се налазе у бројним музејима, као и у приватним колекцијама.
Слика живи, као и књига
Поставка која је пробудила велико интересовање Шапчана претходно је била изложена у Музеју Срема у Сремској Митровици, као и у Новом Саду у Архиву Војводине. Како je напоменула историчарка уметности Соња Петровић Јагић, Мартиновић је „приповедач у сликама који дубоко понире у мистику призора који га интригирају“. „Опредељујући се за реалистично, минуциозно исликавање одабраних мотива, са изузетним даром за сликарску материјализацију предмета и читавих композиција и приказивање текстуре материјала, уз тежњу за формирање носталгичне атмосфере, приказао нам се кроз све ове деценије као сликар пејзажа, жанр сцена, портрета, сцена из свакодневног живота, али најчешће као мајстор мртвих природа“.
-Изложба је мали пресек последње две- три године свега онога што може да се извуче из његовог пребогатог стваралаштва. Уметник који следеће године слави 50 година уметничког рада, започео је у Шапцу ’75 године у клубу војске, радио у нашем позоришту, ишао у гимназију, везан је за наш град и те везе су до данас остале непокидане. Ово му је друга самостална изложба у Културном центру, својевремено је излагао са својом групом „Еснаф“, 2000.године. Изложба показује да штафелајно сликарство на начин на који он ради није умрло и неће никад умрети и да ће слика увек живети као и књига. Драган је сликар прошлости, негује нашу традицију, тај етно начин, а, с друге стране, том неком чудном светлошћу, дубином која има један метафизички призвук и једну мајсторску руку човека који је имао до сада више од 200 самосталних изложби и добио све престижне српске и бивше југословенске награде, излагао у целом свету и слике су му у многим колекцијама и музејима- истакла је Петровић Јагић.
Прави метафизичар
Она је додала да је сарадња градских установа културе и уметника веома важна, јер су тако бардови српског сликарства стекли своје место на шабачкој културној сцени.
-Мартиновић је продуктиван уметник. Био је професор на Ликовној академији и педагошки рад уткао у све што ради. Целина њега као уметника, професора, познаваоца технологије коју не може свако да упозна, те композиције које су невероватно постављене са тим осветљењем показују све његово мајсторство. Свакако је част за једну галерију да угости мајстора, професора, педагога, а некако ми се чини да је овом изложбом у наш простор ушла топлина и лепота која је оплеменила, како простор, тако и све оне који ће уживати у овим сликама за време трајања ове сјајне изложбе. Иако је њен назив „Ехо прошлости“, морамо признати да је Мартиновић један визионар и прави метафизичар који је своје сликарство довео до неслућених граница које ће тешко бити достигнуте- подвукла је Петровић Јагић.
Драган Мартиновић Мартин је рођен 1957. године у Богатићу у Мачви. Одрастао је поред оца Миливоја, позоришног редитеља и сликара, и Милића од Мачве, оснивача Мачванске сликарске школе. На Ликовној академији у Београду завршава основне и постдипломске студије у класи професора Зорана Петровића. Учествовао је на више од 200 групних изложби у земљи и иностранству, док је самостално излагао преко 150 пута, такође широм земље и света. Члан је настарије сликарске групе на Балкану „Лада“, Удружења ликовних уметника (УЛУС), УЛУВ-а и Удружења „Еснаф“, чији је оснивач.
Ретроспектива следи
-Последњи пут сам излагао 2014. и 2015. на Хиподрому и у Шабачком позоришту, у Музеју на Мишару са Јеремијом и Миразом, што ми је била огромна част, јер су пријатељи мог оца. Радујем се да сам у Шапцу, увек се посебно осећам овде. Имам много пријатеља и познаника, кумова, колега, школовао сам се овде три године у гимназији, доживео прве љубави, имам „своје дрво“ у Великом парку. Надам се да ћу једног дана направити озбиљну ретроспективну изложбу у Народном музеју Шабац. Поставка је инспирисана Србијом и дивним прошлим временима која ћемо да вратимо, да угасимо програме који „једу“ људима душу и не дају им времена да се окрену и виде како је леп онај амбар- поручио је Мартиновић.
Од 1983. године Мартиновић се бави педагошким радом, а од 2008. до пензионисања 2022. године радио је као редовни професор и декан на Академији класичног сликарства Универзитета „Едуконс“ Нови Сад. Живи и ради у Сремској Митровици, а његова дела су заступљена у многим музејским и приватним колекцијама широм земљине кугле. Препознатљив по свом стилу, сликар који темељи своје сликарство на традицији нашег народа на свакодневном животу који полако нестаје, добитник је многобројних значајних награда и признања, међу којима су награда Сремског и Војвођанског салона, Велика награда Фондације „Петар Лубарда”, Награда меморијала Надежда Петровић, Вукова награда, те Видовдански златни орден за допринос култури Републике Србије. Изложба ће у Галерији Културног центра Шабац бити постављена до 16. децембра.
Слика живи, као и књига
-Изложба је мали пресек последње две- три године свега онога што може да се извуче из његовог пребогатог стваралаштва. Уметник који следеће године слави 50 година уметничког рада, започео је у Шапцу ’75 године у клубу војске, радио у нашем позоришту, ишао у гимназију, везан је за наш град и те везе су до данас остале непокидане. Ово му је друга самостална изложба у Културном центру, својевремено је излагао са својом групом „Еснаф“, 2000.године. Изложба показује да штафелајно сликарство на начин на који он ради није умрло и неће никад умрети и да ће слика увек живети као и књига. Драган је сликар прошлости, негује нашу традицију, тај етно начин, а, с друге стране, том неком чудном светлошћу, дубином која има један метафизички призвук и једну мајсторску руку човека који је имао до сада више од 200 самосталних изложби и добио све престижне српске и бивше југословенске награде, излагао у целом свету и слике су му у многим колекцијама и музејима- истакла је Петровић Јагић.
Прави метафизичар
Она је додала да је сарадња градских установа културе и уметника веома важна, јер су тако бардови српског сликарства стекли своје место на шабачкој културној сцени.
-Мартиновић је продуктиван уметник. Био је професор на Ликовној академији и педагошки рад уткао у све што ради. Целина њега као уметника, професора, познаваоца технологије коју не може свако да упозна, те композиције које су невероватно постављене са тим осветљењем показују све његово мајсторство. Свакако је част за једну галерију да угости мајстора, професора, педагога, а некако ми се чини да је овом изложбом у наш простор ушла топлина и лепота која је оплеменила, како простор, тако и све оне који ће уживати у овим сликама за време трајања ове сјајне изложбе. Иако је њен назив „Ехо прошлости“, морамо признати да је Мартиновић један визионар и прави метафизичар који је своје сликарство довео до неслућених граница које ће тешко бити достигнуте- подвукла је Петровић Јагић.
Драган Мартиновић Мартин је рођен 1957. године у Богатићу у Мачви. Одрастао је поред оца Миливоја, позоришног редитеља и сликара, и Милића од Мачве, оснивача Мачванске сликарске школе. На Ликовној академији у Београду завршава основне и постдипломске студије у класи професора Зорана Петровића. Учествовао је на више од 200 групних изложби у земљи и иностранству, док је самостално излагао преко 150 пута, такође широм земље и света. Члан је настарије сликарске групе на Балкану „Лада“, Удружења ликовних уметника (УЛУС), УЛУВ-а и Удружења „Еснаф“, чији је оснивач.
Ретроспектива следи
-Последњи пут сам излагао 2014. и 2015. на Хиподрому и у Шабачком позоришту, у Музеју на Мишару са Јеремијом и Миразом, што ми је била огромна част, јер су пријатељи мог оца. Радујем се да сам у Шапцу, увек се посебно осећам овде. Имам много пријатеља и познаника, кумова, колега, школовао сам се овде три године у гимназији, доживео прве љубави, имам „своје дрво“ у Великом парку. Надам се да ћу једног дана направити озбиљну ретроспективну изложбу у Народном музеју Шабац. Поставка је инспирисана Србијом и дивним прошлим временима која ћемо да вратимо, да угасимо програме који „једу“ људима душу и не дају им времена да се окрену и виде како је леп онај амбар- поручио је Мартиновић.
Од 1983. године Мартиновић се бави педагошким радом, а од 2008. до пензионисања 2022. године радио је као редовни професор и декан на Академији класичног сликарства Универзитета „Едуконс“ Нови Сад. Живи и ради у Сремској Митровици, а његова дела су заступљена у многим музејским и приватним колекцијама широм земљине кугле. Препознатљив по свом стилу, сликар који темељи своје сликарство на традицији нашег народа на свакодневном животу који полако нестаје, добитник је многобројних значајних награда и признања, међу којима су награда Сремског и Војвођанског салона, Велика награда Фондације „Петар Лубарда”, Награда меморијала Надежда Петровић, Вукова награда, те Видовдански златни орден за допринос култури Републике Србије. Изложба ће у Галерији Културног центра Шабац бити постављена до 16. децембра.
Д.Д.
Најновији број
16. јануар 2025.