80. РОЂЕНДАН „ГЛАСА ПОДРИЊА“
Јубилеј свих нас
Када смо храбро закорачили у дигитално доба постали смо, не само доступнији млађим генерацијама, него и ближи свим читаоцима. Постали смо изложенији свим сугестијама, предлозима, критикама, а у свим формама били смо и остали светионик правовременог, тачног и одговорног информисања. Још увек одолевамо трендовима сензационалистичког новинарства и можда је то у ово време једна од наших истинских вредности
Наш и ваш „Глас Подриња“ ове године обележава 80 година постојања. Изашли смо укупно 4.019 пута и извештавали о свим најважнијим догађајима у Шапцу и Мачванском округу.
Основани одмах по завршетку Другог светског рата прегурали смо бројне недаће, савладали промене, изазове и трансформације и никада се није десило да нови број не изађе. Навикли наше читаоце да сваког четвртка будемо на киосцима, пре неколико година прилагодили смо се савременим токовима и почели да имамо и интренет издање.
Од свог оснивања, “Глас Подриња” је био много више од обичних новина – био је хроничар живота Мачве и околних крајева, пратећи све области друштвеног, културног, економског, политичког и спортског живота. Наше странице одувек су биле место где су глас могли добити сви – од пољопривредника и предузетника, до уметника, ученика и научника. Ипак, наша највећа вредност кроз деценије били су обични људи, наше комшије, пријатељи, познаници, они чије су приче тако обичне, а ипак посебне.
Током ратова у Босни и Херцговини и Хрватској наши новинари извештавали су са првих борбених линија. Били су спона између војске на ратишту и њихових породица у Шапцу. Тада се догодила и највећа трагедија за ову кућу, 9. октобра 1991. године, на Банији су убијени Зоран Амиџић, Сретан Илић, Бора Петровић и Дејан Милићевић.
Бомбардовање Југославије 1999. године новинари „Гласа Подриња“ такође су провели на радном месту. Само је опрема измештена на друго место, а континуитет рада није прекинут ниједног тренутка.
Преживео је „Глас“ и једну неуспшену приватизацију. Отишла је тада већина новинара, претпостављајући да ће лист бити угашен, а локација искоришћена за неке друге намене. Они који су остали новине су одржали „на ногама“ пуних седам година.
Три године касније уследила је нова приватизација, дошли су нови људи са идејом да очувају један од најдуговечнијих брендова у Србији.
Током свих ванредних ситуација радили смо више него други, раме уз раме са лекарима, ватрогасцима... Трудили смо се да вам сваку информацију пренесемо на време, али пре свега истинито.
Када смо храбро закорачили у дигитално доба постали смо, не само доступнији млађим генерацијама, него и ближи свим читаоцима. Постали смо изложенији свим сугестијама, предлозима, критикама, а у свим формама били смо и остали светионик правовременог, тачног и одговорног информисања. Још увек одолевамо трендовима сензационалистичког новинарства и можда је то у ово време једна од наших истинских вредности.
Ових 80 година симболизују не само историју једног листа, већ и историју људи које је представљао. Кроз ваше текстове и репортаже, “Глас Подриња” је био и остао глас локалне заједнице, негујући традицију, идентитет и вредности овог краја. Због тога ово није само наш, него и јубилеј свих вас који нас читате.
Основани одмах по завршетку Другог светског рата прегурали смо бројне недаће, савладали промене, изазове и трансформације и никада се није десило да нови број не изађе. Навикли наше читаоце да сваког четвртка будемо на киосцима, пре неколико година прилагодили смо се савременим токовима и почели да имамо и интренет издање.
Од свог оснивања, “Глас Подриња” је био много више од обичних новина – био је хроничар живота Мачве и околних крајева, пратећи све области друштвеног, културног, економског, политичког и спортског живота. Наше странице одувек су биле место где су глас могли добити сви – од пољопривредника и предузетника, до уметника, ученика и научника. Ипак, наша највећа вредност кроз деценије били су обични људи, наше комшије, пријатељи, познаници, они чије су приче тако обичне, а ипак посебне.
Током ратова у Босни и Херцговини и Хрватској наши новинари извештавали су са првих борбених линија. Били су спона између војске на ратишту и њихових породица у Шапцу. Тада се догодила и највећа трагедија за ову кућу, 9. октобра 1991. године, на Банији су убијени Зоран Амиџић, Сретан Илић, Бора Петровић и Дејан Милићевић.
Бомбардовање Југославије 1999. године новинари „Гласа Подриња“ такође су провели на радном месту. Само је опрема измештена на друго место, а континуитет рада није прекинут ниједног тренутка.
Преживео је „Глас“ и једну неуспшену приватизацију. Отишла је тада већина новинара, претпостављајући да ће лист бити угашен, а локација искоришћена за неке друге намене. Они који су остали новине су одржали „на ногама“ пуних седам година.
Три године касније уследила је нова приватизација, дошли су нови људи са идејом да очувају један од најдуговечнијих брендова у Србији.
Током свих ванредних ситуација радили смо више него други, раме уз раме са лекарима, ватрогасцима... Трудили смо се да вам сваку информацију пренесемо на време, али пре свега истинито.
Када смо храбро закорачили у дигитално доба постали смо, не само доступнији млађим генерацијама, него и ближи свим читаоцима. Постали смо изложенији свим сугестијама, предлозима, критикама, а у свим формама били смо и остали светионик правовременог, тачног и одговорног информисања. Још увек одолевамо трендовима сензационалистичког новинарства и можда је то у ово време једна од наших истинских вредности.
Ових 80 година симболизују не само историју једног листа, већ и историју људи које је представљао. Кроз ваше текстове и репортаже, “Глас Подриња” је био и остао глас локалне заједнице, негујући традицију, идентитет и вредности овог краја. Због тога ово није само наш, него и јубилеј свих вас који нас читате.
М.М.
Најновији број
13. март 2025.
