Водоснабдевање је приоритет

Прошла година за општину Коцељева протекла је у знаку ванредне ситуације због проблема у водоснабдевању. Каква је сада ситуација у тој области?
-Имали смо изузетно тешку годину што се тиче водоснабдевања. Од 11.јуна смо увели ванредну ситуацију и покушавали смо да ублажимо проблем, нађемо некаква решења и мере. Још увек нам је ванредна ситуација на снази и ствари које чинимо у смислу превазилажења проблема не би могли да није таквог статуса. У току нам је чишћење бунара на водоизворишту у Свилеуви, урадили смо две истражне бушотине, пустили нов бунар у експлоатацију. Све то није давало задовољавајући ефекат, тј.нисмо могли са том количином воде којом располажемо да подмиримо ни потребе становништва ни привреде. Евидентно је да су бунари из којих се напајамо смањили количину воде на половину од количине коју смо имали раније. Ако кажемо да нам је носећи бунар Марковића који је давао оквирно око 20 литара секундних воде спао на тек шест, онда је јасно каква је ситуација. Наравно, од приче нема много користи. Морали смо да предузмемо низ активности и верујемо да ћемо имати задовољавајуће резултате. Од септембра месеца имамо стабилизацију у овој области што се тиче редовног снабдевања потрошача. Ипак, чинимо даље кораке. Тренутно смо у контакту са надлежним министарствима и премијером Владе Републике Србије како би заједнички превазишли проблеме и ушли спремнији у нову сезону. Ово није проблем који је проистекао из некакве непажње или немара већ је једноставно капацитет смањен изостанком или недовољним падавинама које би прихрањивале постојећа изворишта.
Током прошлог лета имали смо сто дана без било каквих киша. Надамо се да ће нам природа бити наклоњенија и овакви снегови су за нас драгоцени. Наравно, трудимо се да пронађемо начин за једно дугорочно, стабилно снабдевање свих корисника на подручју општине Коцељева. Ангажовали смо стручњаке, укључили бројна министарства попут пољопривреде и привреде, Дирекцију за воде, ЈП “Србија воде”, Канцеларију за јавна улагања, премијера...

У оквиру комуналне делатности депонија у Коцељеви је већ деценијама велики проблем. Назире ли се крај тој агонији?
-Најава је да ће крајем 2025.године регионална депонија у Каленићу почети да функционише. Ми би у међувремену требали да радимо пројекат санације и рекултивације постојеће депоније која нам прави озбиљне проблеме. Свакако ће бити важно да се у перспективи ради и на свести људи да се смеће селектује. Питање смећа тренутно решавамо тако што се одвлачи на депонију у Обреновац и то нам изискује велике трошкове. Дакле, у перспективи очекујемо почетак решавања великог проблема и одрживог поступања са комуналним отпадом.

Новоизграђена тржница, упркос најавама, још увек није отворена за продавце и купце. Због чега?
-Објекат је завршен.Чека се противпожарна дозвола да би могла да се употпуни целокупна документација и да се реши употребна дозвола. Када се то догоди онда ћемо моћи да уђемо у процес пуштања пијаце у рад. У току је унутрашње опремање, убацивање тезги.

Лепша страна 2024.године могла би да буде улагање у путну инфраструктуру. Асфалтиран је значајан број путева. Да ли ће се и у којој мери у овој години наставити са изградњом саобраћајница?
-Да. Ту смо издвојили и уложили велику количину новца и урадили доста. Испунили смо добар део предизборних обећања. Није претерано ако кажемо да је то било историјско улагање у путну инфраструктуру и у сеоским подручјима али и у Коцељеви. Урадили смо нове километре асфалта у Доњем Црниљеву, Галовићу, Голочелу, Каменици, Љутицама, Суботици, Свилеуви, Брдарици, Баталагама, у Малом Бошњаку, Дружетићу, Коцељеви, Драгињу...Наравно, радиће се и у наредном периоду. Код нас грађевинска сезона траје током целе године. Надамо се и наставку ревитализације пута према Трлићу. Ова деоница је у лошем стању, а у још лошијем је део од Каменице према Доњем Црниљеву и Осечини. То су све државни путеви и у њеној су надлежности.

Прошле године обновљена је и сеоска школа у Баталагама. Почела је изградња игралишта у школи у Драгињу. Шта ђаци и просветни радници могу да очекују у 2025.години када је реконструкција школских објеката у питању?
-Прошле године је завршена реконструкција школе у Баталагама. Добили смо један коректан објекат, уређен и прилагођен потребама наставе. Приводи се крају изградња дечијег игралишта у Драгињу. Заиста добијамо један сјајан простор, садржајан, квалитетан...Инвеститор је општина Коцељева и Министарство за државну управу и локалну самоуправу а вредност је око 32 милиона динара. Међу садржајима је терен са вештачком травом, терен за кошарку, мали фудбал, ту су љуљашке, клацкалице и остали мобилијар прилагођен млађем узрасту. Очекујемо довлачење трибина и уређење простора између терена, а све ће бити обезбеђено оградом. Ове године нам је у плану решавање питања крова на школи у Градојевићу. Треба ту још много шта да се уради. Биће улагања и у наредном периоду у школске објекте. Да би затворили круг реконструкције школа на подручју општине Коцељева остаје нам школа у Драгињу. То је крупна инвестиција која нас очекује у наредном периоду. Радимо на пројекту санације, реконструкције и целокупне адаптације те школе, што није нимало наивно.

Стиче се утисак да је највећи изазови за ову општину недостатак људских ресурса. На који начин ће те превазићи ове проблеме?
-Мање средине, па чак и градови, суочавају се са недостатком квалификованог кадра. И заиста је тешко превазићи их јер висина плата у општини и ниво професионалног напредовања није мотивација за ангажовање младих стручњака који гравитирају према већим градовима. Сваки приватник нуди већу плату од оне коју ми законски можемо да понудимо младим, образованим људима и то је озбиљан проблем. У локалној самоуправи недостају дипломирани правници и економисти, грађевински и комунални инспектори. Неретко недостају лекари, професори за одређене предмете. Да би задржали педијатра опремили смо један стан и дали га на коришћење докторки. Такође, има оних који су изразили жељу да дођу и раде у Коцељеви али под условом да им се обезбеди специјализација. Ангажовали смо радиолога који долази повремено у Коцељеву и ради ултразвучне прегледе. Наравно да ћемо покушавати да запослимо стручне људе у разним сферама, али то није нимало једноставно, јер мале средине нису у том смислу атрактивне.

У области електроснабдевања актуелне су значајне инвестиције и пројекти који ће повећати капацитете и ову средину учинити атрактивнијом за нове привредне активности.
–У овом тренутку имамо највеће улагање у електро мрежу а које се односи на изградњу трафоа 110/20 кило волти. Радови су у току. Очекује се постављање трансформатора крајем ове или почетком 2026.године. Финансијска средства су у потпуности обезбеђена из буџета републике. Ова инвестиција је веома значајна за Коцељеву и неопходна како би нам обезбедила потребну аутономију у области стабилног, континуираног електроснабдевања, додатну снагу, развојни потенцијал. Ово омогућује ширење мреже на нове кориснике, не само у делу становништва већ и привреде. Велики део мреже смо успели да реконструишемо. Што се тиче алтернативног напајања, осим оног дела који иде са убске стране, требало би да добијемо још један, из правца Владимираца.

Да ли и у којој мери ће се улагати у младе, у спорт и културу?
-То су веома важни сегменти једне друштвене заједнице. Полако неке ствари долазе на своје место. Постављају се темељи неких ствари које ће, верујемо, дати ефекте на дугорочније стазе. Функционишу спортови попут фудбала, одбојке, каратеа, пробудио се и фолклор, почела је са радом и школа глуме, анимирају се деца да буду што активнија. Намера нам је да више пажње обратимо на ове сфере наше заједнице и пружимо подршку.

Радује чињеница да је у прошлој години било више рођених беба него у претходним.
–Да. Имамо више новорођене деце него што је то био случај ранијих година и то је сјајна вест. Радује и то што имамо више породица у којима се рађа треће или четврто дете. У будућности морамо више пажње обраћати на то на какав начин им се може пружити помоћ и подршка.

Пожелео бих свима добро здравље и срећу у Новој години. Да нас буде још више у 2025. и да се тенденција раста броја беба настави. Треба сви да се окренемо правим вредностима и да нам свима буде јасно да ништа не долази само од себе нити се ишта што вреди ствара за кратко време.