НОВА КЊИГА БОГДАНА СЕКЕНДЕКА
У ЧАСТ ПОДРИНСКИХ УСТАНИКА
Књигом „Први српски устанак у Подрињу“, историчар и публициста Богдан Секендек, описао најпознатије устанике овог краја. Богата историјска грађа од опсаде Шапца до казивања о српским јунаштвима
Познати историчар и вредни публициста Богдан Секендек, новом књигом „Први српски устанак у Подрињу“, кроз опис најпознатијих устаника, дао је богат допринос неговању грађе из времена српских бојева за слободу. И сам аутор каже „Први српски устанак је почетак свих наших устајања и васкрс државе српске. Ова књига, супротно од неких ставова наше историографије, сведочи да је Подриње дало видан допринос том устанку“.
Познат по проналажењу мање познатих историјских чињеница и „прекопавању историје“, Секендек је и овог пута познатој историјској грађи додао још мноштво података који су драгоцени за неговање ослободилачке традиције овог краја.
Чињеница да је слепи гуслар Филип Вишњић о Првом устанку испевао укупно 13 песама а да од тога десет говоре о догађајима и људима у Подрињу, сведоче о значају устаника на овим просторима.
„Поп Лука Лазаревић из Свилеуве, био је први који је створио устаничку чету на подручју Шабачке нахије и убрзо постао вођ шабачким Тамнавцима и Посавцима где год би се сударили са Турцима. Према томе, устанак народа Шабачке нахије избио је такорећи у исто време кад су се на оружје дигле Шумадија и Ваљевска нахија. Устанак у целини захвата Шабачку нахију са кнежинама Мачвом, Поцерином, Тамнавом и Посавином. Проширио се и на делове Босанског пашалука, односно две кнежине Зворничке нахије, Јадар и Рађевину, где су се већ у првој години водиле значајне битке“- пише Богдан Секендек.
Познат по проналажењу мање познатих историјских чињеница и „прекопавању историје“, Секендек је и овог пута познатој историјској грађи додао још мноштво података који су драгоцени за неговање ослободилачке традиције овог краја.
Чињеница да је слепи гуслар Филип Вишњић о Првом устанку испевао укупно 13 песама а да од тога десет говоре о догађајима и људима у Подрињу, сведоче о значају устаника на овим просторима.
„Поп Лука Лазаревић из Свилеуве, био је први који је створио устаничку чету на подручју Шабачке нахије и убрзо постао вођ шабачким Тамнавцима и Посавцима где год би се сударили са Турцима. Према томе, устанак народа Шабачке нахије избио је такорећи у исто време кад су се на оружје дигле Шумадија и Ваљевска нахија. Устанак у целини захвата Шабачку нахију са кнежинама Мачвом, Поцерином, Тамнавом и Посавином. Проширио се и на делове Босанског пашалука, односно две кнежине Зворничке нахије, Јадар и Рађевину, где су се већ у првој години водиле значајне битке“- пише Богдан Секендек.
Најновији број
18. април 2024.
