ФРАНЦУСКА
СЛАНЕ ОВЦЕ И ОСМО СВЕТСКО ЧУДО
Чим се прође кроз улазну капију - узана и каменом поплочана уличица води узбрдо; са обе стране је низ кућа са дућанима и стакленим излозима разноврсне робе ““ смењују их минијатурне кафетерије са два-три сточића и добијате утисак да у друштву пролазника пијуцкате чај, кафу, вино...
Власници и радници трговачког појаса раде од ујутру, па до мрклог мрака, а кад оду у своје домове, велика капија се затвара. У катедрали Монт Сент Мишел-а остају само они који тамо и живе ““ осам монахиња и шест монаха.
Дакле, та, једина узана и веома стрма, уличица што води узбрдо, препуна је туриста придошлих из свих крајева света. Неписано правило је: са десне стране иду они који се пењу ““ а са леве они који силазе.
Пролазимо поред енглеског топа заосталог још из рата са Енглезима. Ваздух око њега замириса заносно-слаткасто. Таман се питамо како ““ кад угледасмо продавница галета, чувених француских ““ сланих и слатких које се неизоставно морају пробати. Они који одоле тој гастрономској чаролији журно улазе у сувенирницу, кућу равног крова преко којег поглед сеже све до хоризонта.
АХ! Дах постаје све гласнији, степенице стрмије, врх недокучивији... После високих, ниских и малих пролаза, ниша и ходника - стижемо на циљ.
Катедрала је висока 154 м и још 4,5 метра колико износи фигура Архангела Михаила. Заустављамо се на највишем нивоу и гранитном оградом, преко ње видим пут који се губи у дну низије, и реку Куснон, мутну и муљевиту од киша, њено широко ушће у загрљају воде Атлантика.
Грађевина делује импозантно и моћно. Историја и узвишена светост испуњавају њену унутрашњост одјецима, митовима, сликама и причама из минулих времена.
Власници и радници трговачког појаса раде од ујутру, па до мрклог мрака, а кад оду у своје домове, велика капија се затвара. У катедрали Монт Сент Мишел-а остају само они који тамо и живе ““ осам монахиња и шест монаха.
Дакле, та, једина узана и веома стрма, уличица што води узбрдо, препуна је туриста придошлих из свих крајева света. Неписано правило је: са десне стране иду они који се пењу ““ а са леве они који силазе.
Пролазимо поред енглеског топа заосталог још из рата са Енглезима. Ваздух око њега замириса заносно-слаткасто. Таман се питамо како ““ кад угледасмо продавница галета, чувених француских ““ сланих и слатких које се неизоставно морају пробати. Они који одоле тој гастрономској чаролији журно улазе у сувенирницу, кућу равног крова преко којег поглед сеже све до хоризонта.
АХ! Дах постаје све гласнији, степенице стрмије, врх недокучивији... После високих, ниских и малих пролаза, ниша и ходника - стижемо на циљ.
Катедрала је висока 154 м и још 4,5 метра колико износи фигура Архангела Михаила. Заустављамо се на највишем нивоу и гранитном оградом, преко ње видим пут који се губи у дну низије, и реку Куснон, мутну и муљевиту од киша, њено широко ушће у загрљају воде Атлантика.
Грађевина делује импозантно и моћно. Историја и узвишена светост испуњавају њену унутрашњост одјецима, митовима, сликама и причама из минулих времена.
Најновији број
18. април 2024.
