Ракија стара 80 лета и обичаји око огњишта

За божићне празнике села поприме топлије расположење па потеку приче о обичајима наслеђеним од предака али и о догађајима који искачу из рама свакодневнице. Спрема се гозба разноликих и укуса и боја али народски тек после гозбе душе на ред дође гозба тела.

На Бадњи дан одлазило се у храстове шуме и уз даровање бадњака и заливање вином, обично отац и син опчињен обичајима. Потом су се упућивали кући и уз, сада петарде, некада прангије сведочили долазак бадњака. И како приличи пили домаћу од неколико лета

И ту стиже на ред прича новијих дана о ракији нам насушној која се стигла изборити и са светски бренд. Елем у селу недалеко варошице уз зачетку зидарских радова пажљив мајстор пронађе у дотрајалом платну повећи суд. После одмотавања указа се повећи балон испуњен течношћу румено-браон боје. Балон беше запечаћен воском мамећи знатижељу шта крије. Отворивши га опојан мирис ракије испуни авлију а знатижељни да се опробају у дегустацији брзо одусташе. Што би народ рекао обарала са ногу. Веле да се датум у воску разазнавао као годину на искрају Другог светског рата или пар лета касније. Скоро не верујући да такво благо стиже од предака у дом који је неговао остављање ракије за потомке. Нађена старина нестварних укуса остаје за дику али и као порука да предање не умире све док се у њега верује. Мученица стара 80 лета несвакидашња је прича у раму божићних празника.

И ту се попут плетене ограде испод млекара зборило да су се обичаји скоро искоренили а у породици чувара предања о божићним свечаријама дало се видети управо супротно. И док је бадњак ослоњен о прастари вајат дремао у предвечерје је у очувано здање уношен нарамак сламе да чељад пијучу а старији опонашају кокошку и петла. А у ишчекивању веселог доласка Богомладенца. Стари се присећали да у вајату беху два оделења. Једно са таваницом а друго оголелих греда са којих су дремале вериге изнад огњишта са ватром која се није гасила. До дан данас негује се обичај да се посна вечера обавља на синији а времешни домаћин ноћ проведе спавајући на слами и одржавао ватру док је вредна редуша сада домаћица у идиличном окружењу месила чесницу у коју се стављао новчић, кукурз, део папка, да буде берићета али и дрен за здравље чељади а из сна пробуђени најмлађи су крепко устајали да се огледају ко ће бити најсрећнији да нађе парицу а онда се латити печенице која је у та лета у бројној породици тежила и преко 70 килограма знала се заледити у мразним ноћима склоњена у млекар. И сада домаћинство које негује наслеђене обичаје печеницу добро умотану држи испод стрехе васцелих празника до Богојављења. У жагору чељади текла је прича колико је ко узео из сакривених у слами ораха, сувих шљива, шарафа шећера и каткад смокви којих је преостало за гошћење после обилног доручка. Сада су их замениле бомбоне у броју који се не да дочарати.

Положајник је у том вајату и сада јагње које домаћин уводи да народски проџара ватру заједно са домаћином стварањем искри призивајући здравље, родну годину и сваки берићет да би се чељад прехранила. Сада је мења уместо огњишта прастари шпорет преко стотину лета и само су искре остале исте.

Наследници поносни на обичаје остадоше да жуде за новим божићним свечаријама а старији за мученицом са почетка приче. Беху то две приче истог епилога да су нас обичаји одржали а предања и овог Божића су оживела прастаре приче да је у брегу суседног села у позне сате могла да се види нестварна светлост. Брзо их је заменио глас који се муњевито пронео да је сеоски кулак ископао бројне крчаге златника које је неко у журби сакрио утекавши од претећег рата. Исту судбину је доживело и силно богатство које је у канатима превозило неколико кириџија. Остала је и прича да су сви сем једног узели подоста дуката за себе а по истој причи Бог га је даровао богатим стаблом наследника попут породице која негује обичаје предака без намере да ни стопу устукне и да заборав нема шта да тражи у вајату који сад за Божић у дом уводи јагње Господње.
Мир Божији, Христос се роди, Ваистину се роди.

„Једно село, једна прича“: Пројекат остварен уз подршку општине Владимирци. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.