“ПЕТЉАЊЕ“ СА ИГЛАМА И КОНЦИМА

Још када су биле мале, Маријана Васић и Јелена Ивановић уживале су посматрајући како њихова бака хекла и “крале“ су занат.
- Прво смо научиле да радимо са концем, па тек онда са оловком, присећа се уз осмех најранијег детињства Маријана.
Данас, после двадесетак година, ове двадесетпетогодишње сестре из Табановића изабрале су свој животни пут, али су наставиле да негују љубав према свом омиљеном хобију, хеклању.
Маријана је дипломирани инжењер архитектуре и не види сличност између архитектуре и хеклања, али ипак у себи успева да помири та два интересовања, док је Јелена апсолвент Факултета политичких наука, и каже да је на неки начин социологија, којом се она бави, ипак има сличности са хеклањем и ручним радом.
Интересовање за ручне радове имале су од најранијег детињства, али су хеклањем почеле да се активније баве од 2004. године, када су биле цимерке у Београду, каже Јелена, и прича како су тада трошиле слободно време на прављење накита за другарице...