
Језичко путовање кроз Мачву
Из мачванског речника: Приче које говоре речи (9. део)
Чувајући аутентичне, изворне речи и изразе, аутори књиге „Ваке се речи говору у Мачви“ Миомир Филиповић Фића и Драган М. Аврић показују богатство и јединственост једног народа. Мачвани их носе у себи користе и преносе млађим нараштајима, они их усвајају или заборављају, а писци су себи поставили задатак да што мање буде тих заборављених.
Уоквирени корицама и сталним помињањем у свакодневном говору, пробудиће радозналост читалаца и њихову свест о темељима некадашњег живота на тим просторима. Немерљив је допринос сваког сачуваног предања који поставља оквире за нека нова, будућа, јер је процес прикупљања трајан и никад коначан. Наше језичко путовање застало је на станици код слова „з“ и открива неке речи које ће навести читаоце на размишљање о томе да ли су их можда негде пре ипак чули, али су се изгубиле у ходницима сећања.
завакарити за(х)ватити велику количину нечега. Завакарио пун испол жита, па му се просипа по авлији! Ви’ш колке су му ручерде, завакари ш њима жита по кутије!? в. заватити.
заврзан 1. смушен, сметен мушкарац, смотанко, шепртља, тутамута, туњавко. в. завезан. Вероватно постоји веза између појмова заврзан и заврзлама - шаљива компликација, смицалица. 2. надимак хајдука Илије (Илија Заврзан) из романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића, у којем је приказан као сналажљива и несвакидашња особа а не као особа којој се могу приписати особине на које ова реч уобичајено асоцира.
заврљати (од: врљати - лутати) 1. залутати, скренути са пута, изгубити се. в. забасати. 2. фиг, балити се нечим што ти није струка, немати довољно знања и умећа у области којом се бавиш, погрешно изабрана професија, ирон. заврљо у туђу башту / авлију. Неће ти о њега никад бити добар ковач / зидар / лекар... он је заврљо у ту струку!
заждити побећи, утећи, ухватити тутањ. Заждио преко плота! в. загребсти, в. здимити
зврндов нерадник, лењов, лезилебовић, луталица, готовинар. Често се користи као израз за некога са ким нисте задовољни. Шта ради онај твој зврндов? Ди ти је сад онај твој зврндов, да мало помогне? в. зевзек.
Уоквирени корицама и сталним помињањем у свакодневном говору, пробудиће радозналост читалаца и њихову свест о темељима некадашњег живота на тим просторима. Немерљив је допринос сваког сачуваног предања који поставља оквире за нека нова, будућа, јер је процес прикупљања трајан и никад коначан. Наше језичко путовање застало је на станици код слова „з“ и открива неке речи које ће навести читаоце на размишљање о томе да ли су их можда негде пре ипак чули, али су се изгубиле у ходницима сећања.
заврзан 1. смушен, сметен мушкарац, смотанко, шепртља, тутамута, туњавко. в. завезан. Вероватно постоји веза између појмова заврзан и заврзлама - шаљива компликација, смицалица. 2. надимак хајдука Илије (Илија Заврзан) из романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића, у којем је приказан као сналажљива и несвакидашња особа а не као особа којој се могу приписати особине на које ова реч уобичајено асоцира.
заврљати (од: врљати - лутати) 1. залутати, скренути са пута, изгубити се. в. забасати. 2. фиг, балити се нечим што ти није струка, немати довољно знања и умећа у области којом се бавиш, погрешно изабрана професија, ирон. заврљо у туђу башту / авлију. Неће ти о њега никад бити добар ковач / зидар / лекар... он је заврљо у ту струку!
заждити побећи, утећи, ухватити тутањ. Заждио преко плота! в. загребсти, в. здимити
зврндов нерадник, лењов, лезилебовић, луталица, готовинар. Често се користи као израз за некога са ким нисте задовољни. Шта ради онај твој зврндов? Ди ти је сад онај твој зврндов, да мало помогне? в. зевзек.
Д.Д.
Најновији број
20. март 2025.